Jòb 29
1 Ankò, Job te reprann diskou. Li te di:
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 “O ke m te menm jan ke m te ye nan mwa lontan yo! Kon nan jou ke Bondye te bay rega sou mwen yo;
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 Lè lanp Li yo te briye sou tèt mwen, e pa limyè Li, mwen te mache pase nan fènwa a;
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Jan mwen te ye nan pi bèl nan jou mwen yo, lè amitye Bondye te sou tant mwen an;
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 lè Toupwisan an te toujou avè m, e pitit mwen yo te antoure mwen;
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 lè pa mwen yo te benyen nan bè e wòch la t ap vide ban mwen gwo flèv lwil!
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Lè m te konn sòti nan pòtay lavil la, pou m te gen chèz mwen sou plas la.
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 Jennonm yo te wè m, e te kache kò yo, e granmoun yo te konn leve kanpe.
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Prens yo te sispann pale e te mete men yo sou bouch yo.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Vwa a moun pwisan yo te rete, e lang yo te kole anlè nan bouch yo.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Paske lè zòrèy la te tande m, li te rele m beni, e lè zye a te wè m, li te fè temwayaj benediksyon,
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 akoz mwen te delivre malere ki te kriye pou sekou, avèk òfelen ki pa t gen moun pou ede l la.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Benediksyon a sila ki te prèt pou peri yo te rive sou mwen e mwen te fè kè vèv la chante avèk jwa.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Mwen te abiye nan ladwati e li te kouvri m; jistis mwen te tankou yon manto, avèk yon tiban.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Mwen te sèvi kon zye pou avèg yo, e pye pou sila bwate yo.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Mwen te yon papa pou malere a, e ka ke m pa konnen an, mwen te chache twouve bout li.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Mwen te kase machwè a mechan an e mwen te retire viktim nan anba dan l.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Konsa, mwen te reflechi, “Mwen va mouri nan pwòp kay mwen, e mwen va kontwole jou m yo anpil tankou sab.”
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Rasin mwen gaye tankou dlo e lawouze kouche tout lannwit sou branch mwen yo.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Fòs mwen toujou nèf, e banza m renouvle nan men m.’
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 “Moun yo te koute e te tann. Yo te sispann pale pou tande konsèy mwen.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Apre pawòl pa m, yo pa t pale ankò, e pawòl mwen yo te etonnen yo.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Yo te tann mwen tankou lapli. Yo te ouvri bouch yo pou bwe, konsi se pou lapli nan sezon prentan.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Mwen te souri sou yo lè yo pa t kwè, e limyè a figi m pa t janm vin ba.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Mwen te chwazi yon chemen pou yo, te chita tankou chèf, e te demere tankou wa pami sòlda yo, tankou yon moun ki bay rekonfò a sila ki andèy yo.”
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
