Jòb 10
1 “Mwen rayi pwòp lavi m; mwen va fè tout fòs plent mwen yo parèt. Mwen va pale ak anmè ki fonse nan nanm mwen.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 Mwen va di a Bondye: ‘Pa kondane mwen! Fè m konnen poukisa W ap goumen ak mwen.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 Èske se vrèman bon pou Ou ta oprime; pou meprize zèv men Ou yo e pou Ou gade ak favè, manèv a mechan yo?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 Èske zye Ou fèt ak chè? Oswa èske Ou wè kon yon nonm wè?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 Èske jou Ou yo tankou jou a moun mòtèl, oswa ane Ou yo tankou ane a yon nonm,
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 pou Ou ta dwe chache koupabilite mwen e fè rechèch dèyè peche m?
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 Malgre Ou konnen mwen pa koupab, sepandan, nanpwen ki ka livre m sòti nan men Ou.’”
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 “Se men Ou ki te fòme mwen nèt. Konsa, èske Ou ta detwi mwen?
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Sonje, souple, ke Ou te fè m kon ajil. Èske Ou ta fè m retounen pousyè ankò?
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 Èske se pa tankou lèt ke Ou te vide mwen e fè m kaye tankou fwomaj?
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 Ou te abiye mwen ak po avèk chè e koude mwen ansanm nan zo ak gwo venn.
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 Ou te ban mwen lavi avèk lanmou dous Ou. Se swen Ou ki te konsève lespri m.
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 Malgre bagay sila yo, Ou te kache yo nan kè Ou. Mwen konnen ke sa a se avèk ou:
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 si m peche, alò, Ou mete tach sou mwen. Ou pa ta akite m de koupabilite mwen.
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 Si mwen mechan, malè a mwen! Epi si mwen jis, toujou, menm dwe leve tèt mwen. Mwen chaje ak wont, e byen rekonnesan a mizè mwen.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 Si tèt mwen ta vin leve wo, Ou ta fè lachas dèyè m tankou yon lyon; epi ankò, Ou ta montre pouvwa Ou kont mwen.
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 Ou renouvle temwayaj Ou kont mwen, e ogmante kòlè Ou vè mwen. Dezas monte anwo dezas sou mwen.”
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 “Alò, poukisa Ou te fè m sòti nan vant manman m? Pito ke m te mouri e pa t gen zye ki te wè m!
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 Mwen te dwe tankou mwen pa t janm te egziste, kon yon pote sòti nan vant pou rive nan tonbo.
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 Èske jou m yo pa kout? Rete! Ralanti sou mwen pou m kab jwenn yon ti kras kè kontan,
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 avan ke m ale—pou mwen pa tounen nan andwa tenèb ak gwo fènwa!
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 Nan peyi sa a ki dezole nèt tankou tenèb la, nan fon lonbraj san fòm nan, e ki klere tankou fènwa a.”
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
