< Eklezyas 7 >
1 Yon bon non pi bon pase yon pomad swa, e jou mouri pi bon pase jou nou te ne a.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Li pi bon pou ale nan kay k ap fè dèy pase nan kay k ap fè fèt; paske se konsa ke chak moun va fini, e sila ki vivan an pran sa a kè.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Tristès pi bon pase ri; paske lè figi moun nan tris, kè la vin pi bon.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Panse a saj la anndan lakay k ap fè dèy; men panse a san konprann nan kay plezi.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Li pi bon pou koute repwòch a yon nonm saj pase pou yon moun ta koute chanson a moun san konprann yo.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Paske tankou bwa pikan sèch pete nan dife; se konsa lè yon nonm ensanse ap ri; epi sa anplis se vanite.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Paske chantay ka fè yon nonm saj vin fou, e lajan anba tab fè kè vin konwonpi.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Lè yon bagay fin fèt, li pi bon pase lè l te kòmanse a. Pasyans nan lespri pi bon pase awogans lespri a.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Pa chofè kè ou pou vin fache; paske fache rete nan kè a moun ensanse.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Pa di: “Poukisa jou lontan yo te pi bon pase jodi a”? Paske nanpwen sajès nan kesyon sa a.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Sajès ansanm ak eritaj bon, e se yon avantaj pou sila ki konn wè solèy yo.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Paske sajès se yon pwotèj, menm ke lajan se yon pwotèj la; men avantaj a bon konprann nan se ke sajès va prezève lavi a sila ki genyen l.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Konsidere zèv Bondye yo, paske se kilès ki ka drese sa ke Li menm te koube?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 Nan jou bonè yo fè kè kontan; men nan jou malè yo, reflechi—Bondye te fè tou de pou lòm pa dekouvri anyen nan sa k ap swiv li.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Mwen te wè tout bagay pandan tout jou vanite mwen yo; gen yon nonm dwat ki mouri nan ladwati, ak yon nonm mechan ki fè vi li long ak mechanste li a.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Pa fè eksè nan ladwati, ni pa vin twò saj. Poukisa ou ta detwi pwòp tèt ou?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Pa fè eksè nan mechanste, ni pa vin ensanse. Poukisa ou ta vle mouri avan lè ou?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Li bon pou ou ta kenbe pran yon bagay san ou pa lage lòt la; paske sila ki gen lakrent Bondye a ap vini ak tou de.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Sajès ranfòse yon nonm saj plis pase dis gwo chèf ki nan yon vil.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Anverite, nanpwen yon moun dwat sou latè ki fè sa ki bon tout tan, e ki pa janm peche.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Anplis, pa pran a kè tout pawòl ki pale, sof ke ou ta tande sèvitè ou lè l ap bay ou madichon.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 Paske ou vin konprann ke ou menm tou anpil fwa konn bay moun madichon.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Mwen te tante fè tout sa ak sajès e mwen te di: “Mwen va saj”, men sa te chape lwen mwen.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Sa ki te konn egziste vin lwen, e se yon mistè menm. Se kilès ki ka dekouvri li?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Mwen te dirije panse m pou konnen; pou fè ankèt e chache sajès avèk rezon, e pou konnen mechanste se foli; e foli menm rive fè moun fou.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Epi mwen te dekouvri pi anmè pase mouri, kè a fanm ki fè pèlen an. Men li yo se tankou chenn. Yon moun ki plè Bondye va chape anba men l, men pechè a va vin kaptire anba l.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 “Gade byen, se sa mwen dekouvri,” predikatè a di: “Ajoute yon bagay a yon lòt pou twouve konprann.”
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Sou sila m toujou ap chache a, men m poko jwenn; mwen te twouve yon nonm pami mil, men mwen pa t jwenn fanm pami tout sa yo.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Men gade, se sèl sa mwen dekouvri; Bondye te fè lòm kanpe dwat, men yo chache anpil manèv pou vin koube.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.