Eklezyas 7
1 Yon bon non pi bon pase yon pomad swa, e jou mouri pi bon pase jou nou te ne a.
名誉强如美好的膏油；人死的日子胜过人生的日子。
2 Li pi bon pou ale nan kay k ap fè dèy pase nan kay k ap fè fèt; paske se konsa ke chak moun va fini, e sila ki vivan an pran sa a kè.
往遭丧的家去， 强如往宴乐的家去； 因为死是众人的结局， 活人也必将这事放在心上。
3 Tristès pi bon pase ri; paske lè figi moun nan tris, kè la vin pi bon.
忧愁强如喜笑； 因为面带愁容，终必使心喜乐。
4 Panse a saj la anndan lakay k ap fè dèy; men panse a san konprann nan kay plezi.
智慧人的心在遭丧之家； 愚昧人的心在快乐之家。
5 Li pi bon pou koute repwòch a yon nonm saj pase pou yon moun ta koute chanson a moun san konprann yo.
听智慧人的责备， 强如听愚昧人的歌唱。
6 Paske tankou bwa pikan sèch pete nan dife; se konsa lè yon nonm ensanse ap ri; epi sa anplis se vanite.
愚昧人的笑声， 好像锅下烧荆棘的爆声； 这也是虚空。
7 Paske chantay ka fè yon nonm saj vin fou, e lajan anba tab fè kè vin konwonpi.
勒索使智慧人变为愚妄； 贿赂能败坏人的慧心。
8 Lè yon bagay fin fèt, li pi bon pase lè l te kòmanse a. Pasyans nan lespri pi bon pase awogans lespri a.
事情的终局强如事情的起头； 存心忍耐的，胜过居心骄傲的。
9 Pa chofè kè ou pou vin fache; paske fache rete nan kè a moun ensanse.
你不要心里急躁恼怒， 因为恼怒存在愚昧人的怀中。
10 Pa di: “Poukisa jou lontan yo te pi bon pase jodi a”? Paske nanpwen sajès nan kesyon sa a.
不要说： 先前的日子强过如今的日子， 是什么缘故呢？ 你这样问，不是出于智慧。
11 Sajès ansanm ak eritaj bon, e se yon avantaj pou sila ki konn wè solèy yo.
智慧和产业并好， 而且见天日的人得智慧更为有益。
12 Paske sajès se yon pwotèj, menm ke lajan se yon pwotèj la; men avantaj a bon konprann nan se ke sajès va prezève lavi a sila ki genyen l.
因为智慧护庇人， 好像银钱护庇人一样。 惟独智慧能保全智慧人的生命。 这就是知识的益处。
13 Konsidere zèv Bondye yo, paske se kilès ki ka drese sa ke Li menm te koube?
你要察看 神的作为； 因 神使为曲的，谁能变为直呢？
14 Nan jou bonè yo fè kè kontan; men nan jou malè yo, reflechi—Bondye te fè tou de pou lòm pa dekouvri anyen nan sa k ap swiv li.
遇亨通的日子你当喜乐；遭患难的日子你当思想；因为 神使这两样并列，为的是叫人查不出身后有什么事。
15 Mwen te wè tout bagay pandan tout jou vanite mwen yo; gen yon nonm dwat ki mouri nan ladwati, ak yon nonm mechan ki fè vi li long ak mechanste li a.
有义人行义，反致灭亡；有恶人行恶，倒享长寿。这都是我在虚度之日中所见过的。
16 Pa fè eksè nan ladwati, ni pa vin twò saj. Poukisa ou ta detwi pwòp tèt ou?
不要行义过分，也不要过于自逞智慧，何必自取败亡呢？
17 Pa fè eksè nan mechanste, ni pa vin ensanse. Poukisa ou ta vle mouri avan lè ou?
不要行恶过分，也不要为人愚昧，何必不到期而死呢？
18 Li bon pou ou ta kenbe pran yon bagay san ou pa lage lòt la; paske sila ki gen lakrent Bondye a ap vini ak tou de.
你持守这个为美，那个也不要松手；因为敬畏 神的人，必从这两样出来。
19 Sajès ranfòse yon nonm saj plis pase dis gwo chèf ki nan yon vil.
智慧使有智慧的人比城中十个官长更有能力。
20 Anverite, nanpwen yon moun dwat sou latè ki fè sa ki bon tout tan, e ki pa janm peche.
时常行善而不犯罪的义人，世上实在没有。
21 Anplis, pa pran a kè tout pawòl ki pale, sof ke ou ta tande sèvitè ou lè l ap bay ou madichon.
人所说的一切话，你不要放在心上，恐怕听见你的仆人咒诅你。
22 Paske ou vin konprann ke ou menm tou anpil fwa konn bay moun madichon.
因为你心里知道，自己也曾屡次咒诅别人。
23 Mwen te tante fè tout sa ak sajès e mwen te di: “Mwen va saj”, men sa te chape lwen mwen.
我曾用智慧试验这一切事；我说，要得智慧，智慧却离我远。
24 Sa ki te konn egziste vin lwen, e se yon mistè menm. Se kilès ki ka dekouvri li?
万事之理，离我甚远，而且最深，谁能测透呢？
25 Mwen te dirije panse m pou konnen; pou fè ankèt e chache sajès avèk rezon, e pou konnen mechanste se foli; e foli menm rive fè moun fou.
我转念，一心要知道，要考察，要寻求智慧和万事的理由；又要知道邪恶为愚昧，愚昧为狂妄。
26 Epi mwen te dekouvri pi anmè pase mouri, kè a fanm ki fè pèlen an. Men li yo se tankou chenn. Yon moun ki plè Bondye va chape anba men l, men pechè a va vin kaptire anba l.
我得知有等妇人比死还苦：她的心是网罗，手是锁链。凡蒙 神喜悦的人必能躲避她；有罪的人却被她缠住了。
27 “Gade byen, se sa mwen dekouvri,” predikatè a di: “Ajoute yon bagay a yon lòt pou twouve konprann.”
传道者说：“看哪，一千男子中，我找到一个正直人，但众女子中，没有找到一个。”我将这事一一比较，要寻求其理，我心仍要寻找，却未曾找到。
28 Sou sila m toujou ap chache a, men m poko jwenn; mwen te twouve yon nonm pami mil, men mwen pa t jwenn fanm pami tout sa yo.
29 Men gade, se sèl sa mwen dekouvri; Bondye te fè lòm kanpe dwat, men yo chache anpil manèv pou vin koube.
我所找到的只有一件，就是 神造人原是正直，但他们寻出许多巧计。
