Sòm 78
1 Se yon chante Asaf. Pèp mwen yo, koute sa m'ap moutre nou! Louvri zòrèy nou pou n' tande sa m'ap di!
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Mwen pral pale ak nou, pou m' fè nou konnen sa ki te pase nan tan lontan,
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 bagay nou te tande nan zòrèy nou, bagay nou tout te konnen, bagay zansèt nou yo te konn rakonte nou.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 Nou p'ap kache bagay sa yo pou pitit nou yo pa konnen yo. N'ap fè lwanj Seyè a devan timoun k'ap vini yo. N'ap fè yo konnen jan l' gen pouvwa, jan l' gen fòs, jan li fè gwo mèvèy.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Li te di pèp Izrayèl la sa pou li fè. Li te bay pitit pitit Jakòb yo kòmandman li yo. Li te mande zansèt nou yo pou yo te moutre pitit yo lalwa Bondye a,
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 pou timoun ki fenk fèt yo ka konnen l', pou yo menm tou, lè yo grandi, yo ka fè pitit pa yo konnen l'.
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 Konsa yo menm tou, y'a mete konfyans yo nan Bondye. Yo p'ap bliye sa li te fè. Y'a toujou obeyi kòmandman li yo.
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 Konsa yo p'ap tankou zansèt yo ki te fè tèt ak Bondye, ki te derefize fè sa li te mande yo fè, ki pa t' janm gen yon konfyans fèm nan Bondye, ki pa t' kenbe pawòl yo ak Bondye.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Pitit Efrayim yo se moun ki konn goumen, ki fò nan tire flèch. Men, yo kouri lè batay mare.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Yo pa t' kenbe kontra Bondye te pase ak yo a. Yo derefize fè sa li te mande yo fè.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 Yo fè espre, yo bliye sa li te fè, tout mèvèy li te fè yo wè.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Wi, se devan je zansèt yo Bondye te fè mirak nan peyi Lejip, nan plenn Zoan an.
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Li fann lanmè a an de, li fè yo pase nan mitan l'. Li fè dlo yo kanpe dwat tankou miray.
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 Pou l' moutre yo chemen pou yo pran, lajounen li ba yo yon nwaj, lannwit li ba yo yon dife ki t'ap mache devan yo.
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Li fann gwo wòch nan dezè a, li ba yo kont dlo pou yo bwè.
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Li fè sous dlo pete nan wòch la, li fè dlo koule tankou dlo larivyè.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Men, yo pa t' sispann fè peche kont Bondye, yo revòlte dèyè Bondye ki anwo nan syèl la, lè yo te nan dezè a.
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 Yo te vle sonde Bondye: yo mande pou l' ba yo manje yo te vle manje a.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 Yo pale Bondye mal, yo di: -Eske Bondye ka mete manje sou tab nan mitan dezè sa a?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Wi, se vre. Li frape wòch la: Dlo koule kou larivyè. Men, èske li kapab ban nou pen? Eske li ka bay pèp li a vyann?
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Lè Seyè a tande sa, li fè kòlè. Se te tankou yon dife li te limen dèyè pitit Jakòb yo. Li vin ankòlè anpil sou yo,
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 paske yo pa t' gen konfyans nan Bondye, yo pa t' kwè li ta kapab delivre yo.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Li pale ak nwaj yo ki anwo nan syèl la, li ba yo lòd pou yo louvri pòt syèl la.
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 Li grennen laman sou yo pou yo manje. Li ba yo manje farin ki soti nan syèl la.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Se konsa, yo manje manje zanj Bondye yo. Li ba yo manje pou yo manje plen vant yo.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Lèfini, li fè yon van lès soufle nan syèl la. Avèk pouvwa li, li fè yon van leve soti nan sid.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 Li grennen vyann sou yo tankou pousyè. Li fè zwazo soti nan syèl la tonbe atè, tankou sab bò lanmè.
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Li fè yo tonbe nan mitan kote yo te rete a, tout bò kay yo.
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 Yo tout te manje plen vant yo. Bondye ba yo tou sa yo te anvi.
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Men, yo pa t' ankò fin manje, yo pa t' ankò fin plen vant yo, manje a te nan bouch yo toujou,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 lè Bondye fache sou yo. Li touye pi gwonèg nan mitan yo, li kraze tout jenn gason nan peyi Izrayèl la.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 Atousa, pèp la donnen pi rèd nan fè peche. Yo pa t' vle kwè nan mirak sa yo.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 Se konsa, li fè lavi yo disparèt tankou lafimen. Li sezi yo, yo mouri frèt.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Li te fè detwa ladan yo mouri. Se lè sa a yo tounen vin jwenn li, yo chanje lavi yo, yo lapriyè nan pye li.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 Yo vin chonje se Bondye ki te pwoteksyon yo. Se Bondye anwo nan syèl la ki te delivre yo.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Men, tout bèl pawòl sa yo, se te manti. Tou sa yo t'ap di a, se te pawòl nan bouch.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 Yo pa t' sensè avè li, yo pa t' kenbe kontra li te pase ak yo.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Men, paske Bondye te gen pitye pou yo, li padonnen peche yo, li pa t' touye yo. Anpil fwa menm, li kenbe, li pa t' fè kòlè sou yo. Li pa t' kite kòlè l' tonbe sou yo.
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Li chonje se moun yo ye, se pase y'ap pase tankou van k'ap soufle.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Men, se pa ni de ni twa fwa yo te leve dèyè li nan dezè a! Se pa ni de ni twa fwa yo te fè l' fè kòlè!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Se tout tan yo t'ap tante Seyè a! Se tout tan yo t'ap pwovoke Bondye pèp Izrayèl la, ki yon Bondye apa!
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 Yo bliye jan li gen pouvwa. Yo bliye lè li te sove yo anba lènmi yo,
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 lè li te fè gwo mirak ak bèl mèvèy nan peyi Lejip, nan plenn Zoan an.
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 Li fè dlo larivyè yo tounen san. Pesonn pa t' ka bwè dlo sa yo.
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Li voye mouchavè sou yo pou devore yo. Li voye krapo pou detwi yo.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Li voye krikèt vèt pou manje rekòt yo, chwalbwa pou devore tout jaden yo.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Li touye pye rezen yo ak lagrèl, li touye pye sikomò yo ak fredi.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Li touye tout bèt jaden nan savann yo ak lagrèl, li touye bann mouton yo ak loray.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Li te ankòlè anpil sou yo, li te move, li te fache. Li fè anpil malè tonbe sou yo. Li voye yon lame zanj pou detwi yo.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Li kite kòlè l' pase sou yo, li pa t' sove lavi yo yonn. Li lage yon epidemi ki t'ap fini ak yo.
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 Li touye tout premye pitit gason ki nan peyi Lejip la, tout premye pitit gason nan laras Kam lan.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 Lèfini, tankou yon bann mouton, li mennen pèp li ale, li kondi yo nan mitan dezè a.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Li mennen yo san danje san malè. Yo pa t' bezwen pè anyen. Men, lanmè a te kouvri tout lènmi yo.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 Li fè yo rive sou fwontyè peyi li te chwazi pou li a, toupre mòn li te pran ak fòs kouraj li a.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Li mete lòt nasyon yo deyò pou bay pèp li a plas. Li separe tè a, li bay chak branch fanmi Izrayèl la pa yo. Li kite yo moute kay yo kote lènmi yo te rete.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Men, yo kenbe tèt ak Bondye ki gen tout pouvwa a. Yo t'ap wè jouk ki bò li te ye ak yo: Yo pa fè sa li te mande yo fè!
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 Yo pa kenbe pawòl yo. Yo vire do ba li tankou zansèt yo te fè. Yo pati sou move pye, yo mal derape.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Yo fè l' fache paske yo bati tanp pou lòt bondye yo, yo pòte l' fè jalouzi poutèt vye zidòl yo.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Bondye fache lè li wè sa. Se konsa li voye pèp Izrayèl la jete.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 Li kite kay li te genyen Silo a, kote li t'ap viv pami moun sou latè a.
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 Li kite lènmi yo pran Bwat Kontra a, ki te garanti pouvwa li ak fòs li nan mitan yo, li kite yo pote l' ale.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 Li te fache nèt sou pèp li a, li kite lènmi touye yo nan lagè.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Jenn gason yo mouri nan dife. Jenn fi yo pa jwenn pesonn pou marye ak yo.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Tout prèt yo mouri anba kout nepe. Vèv yo pa t' kriye pou yo.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Se lè sa a Seyè a leve, tankou si li t'ap leve nan dòmi. Li parèt tankou yon vanyan gason ki anba gwòg li.
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 Li frape lènmi yo, li fè yo kouri. Li fè yo wont pou tout tan.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 Li voye pitit Jozèf yo jete, li pa t' chwazi branch fanmi Efrayim lan.
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 Li chwazi branch fanmi Jida a pito, ansanm ak mòn Siyon li renmen anpil lan.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 Se la li bati tanp li a ki pòtre ak kay li nan syèl la. Li fè l' solid tankou latè, pou tout tan.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 Li te chwazi David, yon moun ki t'ap sèvi l'. Li wete l' dèyè mouton li t'ap okipe yo,
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 dèyè manman mouton ki gen pitit dèyè yo, li fè l' wa sou pitit Jakòb yo. Li mete l' gadò pèp Izrayèl la.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 David pran swen yo ak tout kè li. Li kondi yo avèk anpil ladrès.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
