< Sòm 3 >

1 David t'ap kouri pou Absalon, pitit li, lè li ekri sòm sa a. Seyè, ala anpil lènmi m' yo anpil! Ala anpil moun k'ap leve dèyè m' yo anpil!
Gospode! kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi ustaju na me.
2 Ala anpil moun k'ap pale sou mwen yo anpil! Y'ap di: Aa! Bondye p'ap delivre l'!
Mnogi govore za dušu moju: nema mu pomoæi od Boga.
3 Men ou menm, Seyè, w'ap toujou pran defans mwen. W'ap fè m' genyen batay la. Ou p'ap kite m' wont devan lènmi m' yo.
Ali ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja; ti podižeš glavu moju.
4 Mwen rele Seyè a ak tout fòs mwen. Li rete sou mòn ki apa pou li a, li reponn mwen.
Glasom svojim vièem ka Gospodu, i èuje me sa svete gore svoje.
5 Mwen kouche, mwen dòmi, mwen leve anbyen, paske Seyè a ap soutni mwen.
Ja liježem, spavam i ustajem, jer me Gospod èuva.
6 Mwen pa pè tout kantite moun sa yo ki sènen m' toupatou.
Ne bojim se mnogo tisuæa naroda što sa svijeh strana navaljuje na me.
7 Leve non, Seyè! Sove m' non, Bondye mwen! Ou bay tout lènmi m' yo yon souflèt. Ou kase dan mechan yo.
Ustani, Gospode! pomozi mi, Bože moj! jer ti udaraš po obrazu sve neprijatelje moje; razbijaš zube bezbožnicima.
8 Se ou menm sèl, Seyè, ki ka sove nou. Beni tout pèp ou a.
Od Gospoda je spasenje; neka bude na narodu tvom blagoslov tvoj!

< Sòm 3 >