Sòm 130

1 Se yon chante pou yo chante lè y'ap moute lavil Jerizalèm. Nan mizè mwen ye a, Seyè, m'ap rele nan pye ou.

Pesem preizvrstna. Iz globočin sem te klical, Gospod:

2 Seyè, koute m' non! Panche zòrèy ou pou ou tande jan m'ap lapriyè nan pye ou.

Gospod, poslušaj glas moj; ušesa tvoja naj pazijo na prošinj mojih glas.

3 Si ou t'ap make tout zak nou fè, Seyè, ki moun ki ta ka leve tèt devan ou?

Ako bodeš na krivice gledal, Gospod, kdo bi mogel obstati?

4 Men, ou padonnen nou, pou n' ka respekte ou.

Ker pri tebi je odpuščenje, da te česté v svetem strahu.

5 Mwen mete tout espwa m' nan Seyè a, mwen mete espwa m' nan sa li di.

Čakal sem Gospoda, čakala je duša moja; tudi v besedi njegovi imam nado.

6 N'ap tann Seyè a, tankou faksyonnè k'ap tann solèy leve, wi, tankou faksyonnè k'ap tann solèy leve!

Srce moje hrepeni po Gospodu, bolj ko straže po jutru, ki čujejo noter do jutra.

7 Nou menm pèp Izrayèl, mete tout espwa nou nan Seyè a, paske li renmen nou anpil. Li toujou pare pou delivre.

Nado imej Izrael v Gospodu, ker pri Gospodu je milost, in pri njem največ rešenja.

8 Se li menm ki va delivre pèp Izrayèl la anba tout mechanste yo fè yo.

In on bode rešil Izrael vseh krivic njegovih.