Pwovèb 29
1 Moun k'ap fè tèt di lè y'ap rale zòrèy yo, se moun k'ap rete konsa y'ap tonbe san yo pa ka leve ankò.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Lè se moun serye ki chèf, pèp la kontan. Men, lè se yon mechan k'ap gouvènen, pèp la nan lapenn.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 W'ap fè kè papa ou kontan si ou toujou ap chache bon konprann. Moun k'ap frekante jennès, se lajan l' l'ap gaspiye.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Lè yon wa pa nan patipri, peyi a kanpe byen fèm. Men, depi yon chèf nan resevwa lajan sou kote, se fini l'ap fini ak peyi a.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Moun k'ap flate moun, se yon pèlen y'ap pare sou wout yo.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Moun mechan pran nan mechanste y'ap fè. Men, moun ki mache dwat yo gen kè kontan, y'ap fè fèt.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Moun ki mache dwat konnen pou l' respekte dwa pòv malere. Men, mechan an pa konnen bagay konsa.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Moun ki pa gen respè pou lòt ap mache simen kont nan tout peyi a. Men moun ki gen konprann konnen pou l' kontwole tèt li lè li fache.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Lè moun ki gen konprann al nan leta ak moun fou, fache pa fache anyen p'ap regle.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Depi yon moun serye, ansasen pa vle wè li. Men, moun ki mache dwat yo ap pwoteje l'.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Lè moun fou ankòlè, li di sa ki vin nan bouch li. Men, moun ki gen bon konprann kontwole bouch li.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Lè yon chèf renmen tripotay, se mechan ase k'ap sèvi avè l'.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Gen yon bagay ni pòv la ni moun k'ap peze l' la gen ansanm: se Bondye ki bay ni yonn ni lòt je pou yo wè.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Lè yon wa pran kòz malere yo pou l' defann dwa yo san patipri, wa sa a la pou l' gouvènen lontan.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Baton ki korije timoun ap ba yo konprann. Men, timoun yo kite fè sa yo pito gen pou fè manman yo wont.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Lè mechan an rive chèf nan yon peyi, gen plis mechanste k'ap fèt. Men, moun k'ap mache dwat yo va wè jan mechan yo ap tonbe.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Korije pitit gason ou lan, li p'ap ba ou tèt chaje. L'a fè kè ou kontan.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Lè pa gen moun ki pou fè pèp la konnen sa pou l' fè, pèp la an debandad nèt. Men, ala bon sa bon pou moun k'ap fè sa lalwa mande!
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Pale anpil p'ap korije esklav. Menm lè li konprann, se pa sa k'ap fè l' obeyi.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Gen plis espwa pou yon moun ki san konprann pase pou yon moun k'ap prese pale san kalkile.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Lè ou mou ak yon esklav depi li tou piti, rive yon lè l'ap konprann se pitit ou li ye.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Moun ki ankòlè fasil toujou ap fè bagay yo pa dwe fè. Moun ki gen san wo toujou nan goumen.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Awogans fè moun pèdi pye. Men, y'ap respekte moun ki soumèt devan Bondye.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Moun ki konplis yon vòlò, se moun ki rayi tèt li. Si li denonse vòlò a, y'ap pini l'. Si li pa denonse l', madichon Bondye ap tonbe sou li.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Si ou pè sa moun ap di, ou antrave. Men, si ou mete konfyans ou nan Seyè a, ou pa bezwen pè anyen.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Anpil moun ap kouri dèyè favè chèf. Men, se Bondye k'ap jije tout moun san patipri.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Moun ki mache dwat pa vle wè mechan. Mechan pa vle wè moun k'ap mache dwat.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
