< Pwovèb 23 >
1 Lè chèf envite ou manje sou menm tab ak li, pa janm bliye ki moun li ye.
你若与官长坐席, 要留意在你面前的是谁。
2 Si ou se yon moun ki gen bon lapeti, kontwole bouch ou.
你若是贪食的, 就当拿刀放在喉咙上。
3 Pa pote lanvi sou bon ti manje l'ap ofri ou yo. Se ka yon pèlen li tann pou ou.
不可贪恋他的美食, 因为是哄人的食物。
4 Pa touye tèt ou ap kouri dèyè lajan pou ou vin rich. Wete lide ou sou sa.
不要劳碌求富, 休仗自己的聪明。
5 Paske, anvan ou bat je ou, li gen tan disparèt. Ou ta di lajan gen zèl. Li rete konsa, li vole, li ale.
你岂要定睛在虚无的钱财上吗? 因钱财必长翅膀,如鹰向天飞去。
6 Pa chita pou ou manje sou menm tab ak moun ki tikoulout. Pa pote lanvi sou manje l'ap ofri ou.
不要吃恶眼人的饭, 也不要贪他的美味;
7 Li chich ata ak tèt pa li, ale wè avè ou. L'ap di ou: Manje non, monchè! Bwè non! Men se pa ak tout kè li l'ap di ou sa.
因为他心怎样思量, 他为人就是怎样。 他虽对你说,请吃,请喝, 他的心却与你相背。
8 W'a vonmi tou sa ou te manje a. Tout bèl pawòl ou te di l' yo p'ap sèvi ou anyen.
你所吃的那点食物必吐出来; 你所说的甘美言语也必落空。
9 Pa chache fè yon moun san konprann konprann anyen. Li p'ap tande anyen nan sa w'ap di l' la. Lèfini, l'ap meprize ou met sou li.
你不要说话给愚昧人听, 因他必藐视你智慧的言语。
10 Pa janm deplase bòn tè kote yo te ye depi lontan an. Pa antre sou jaden ki pou timoun san papa.
不可挪移古时的地界, 也不可侵入孤儿的田地;
11 Se Bondye k'ap defann yo, li gen anpil pouvwa. L'a plede kòz yo kont ou.
因他们的救赎主大有能力, 他必向你为他们辨屈。
12 Mete tèt ou an plas lè y'ap moutre ou kichòy. Louvri zòrèy ou lè yon moun ki gen konesans ap pale.
你要留心领受训诲, 侧耳听从知识的言语。
13 Ou pa bezwen pè bat yon timoun. Yon bèl kal, sa p'ap touye l'.
不可不管教孩童; 你用杖打他,他必不至于死。
14 Okontrè, si ou bat li, w'a sove nanm li pou l' pa mouri. (Sheol )
你要用杖打他, 就可以救他的灵魂免下阴间。 (Sheol )
15 Pitit mwen, si ou gen bon konprann, mwen p'ap manke kontan.
我儿,你心若存智慧, 我的心也甚欢喜。
16 M'a kontan anpil lè m'a tande bon pawòl k'ap soti nan bouch ou.
你的嘴若说正直话, 我的心肠也必快乐。
17 Pa pote lanvi sou moun k'ap fè sa ki mal. Nan tou sa w'ap fè, toujou gen krentif pou Bondye.
你心中不要嫉妒罪人, 只要终日敬畏耶和华;
18 Paske gen denmen. Se pa pou gremesi w'ap tann sa w'ap tann lan.
因为至终必有善报, 你的指望也不致断绝。
19 Louvri zòrèy ou, gason mwen, pou ou ka gen bon konprann, pou ou ka mache dwat. Kalkile byen kote w'ap mete pye ou, pou ou ka mache dwat.
我儿,你当听,当存智慧, 好在正道上引导你的心。
20 Pa fè zanmi avèk moun k'ap bwè twòp, ak moun k'ap fè safte.
好饮酒的,好吃肉的, 不要与他们来往;
21 Paske moun k'ap fè metye bwè ak moun ki afre ap vin pòv. Si ou pase tout tan ou ap dòmi, talè konsa w'ap mache yon men devan yon men dèyè.
因为好酒贪食的,必致贫穷; 好睡觉的,必穿破烂衣服。
22 Pitit mwen, koute papa ou ki fè ou. Pa meprize manman ou lè li fin granmoun.
你要听从生你的父亲; 你母亲老了,也不可藐视她。
23 Verite, konesans, lespri ak bon konprann, se bagay ou mèt peye chè pou ou genyen. Men, pa janm vann sa.
你当买真理; 就是智慧、训诲,和聪明也都不可卖。
24 Papa ki gen yon pitit k'ap mache dwat ap toujou kontan. Manman ki fè yon pitit ki gen bon konprann ap toujou gen kè kontan.
义人的父亲必大得快乐; 人生智慧的儿子,必因他欢喜。
25 Fè kè papa ou ak manman ou kontan. Fè kè manman ki fè ou la kontan.
你要使父母欢喜, 使生你的快乐。
26 Pitit mwen, louvri zòrèy ou pou tande sa m'ap di ou. Louvri je ou byen pou ou wè jan m'ap viv.
我儿,要将你的心归我; 你的眼目也要喜悦我的道路。
27 Fanm jennès se tankou yon twou pèlen, fanm adiltè se tankou yon pi jis jis.
妓女是深坑; 外女是窄阱。
28 Tankou vòlò, y'ap pare pèlen pou ou. Yo fè anpil gason pèdi tèt yo.
她埋伏好像强盗; 她使人中多有奸诈的。
29 Ki moun ki nan tèt chaje, ki nan lapenn? Ki moun ki toujou nan kont, ki tou tan ap plenyen? Ki moun k'ap pran kou san rezon, ki gen je yo tou wouj?
谁有祸患?谁有忧愁? 谁有争斗?谁有哀叹? 谁无故受伤?谁眼目红赤?
30 Se moun k'ap bwè twòp gwòg, moun k'ap kouri dèyè tranpe.
就是那流连饮酒、 常去寻找调和酒的人。
31 Pa kite bweson pran nanm ou, ou te mèt wè jan li bèl, jan li klè nan vè a. Lè ou bwè l', li desann dous nan gòj ou.
酒发红,在杯中闪烁, 你不可观看, 虽然下咽舒畅, 终久是咬你如蛇,刺你如毒蛇。
32 Men, pita ou santi se tankou yon move sèpan ki mòde ou, yon sèpan aspik ki pike ou.
33 W'ap wè tout bagay ap vire devan je ou, w'ap depale.
你眼必看见异怪的事; 你心必发出乖谬的话。
34 W'ap santi tankou si ou te sou lanmè: w'ap tankou si ou te sou tèt yon ma batiman.
你必像躺在海中, 或像卧在桅杆上。
35 Lè sa a w'a di: Gen lè yo bat mwen, mwen pa santi sa. Gen lè yo te ban m' kou, mwen pa konn sa. Kilè m'a leve la a? Mwen ta pran yon ti kou ankò.
你必说:人打我,我却未受伤; 人鞭打我,我竟不觉得。 我几时清醒,我仍去寻酒。