Pwovèb 22
1 Pito yo nonmen non ou an byen pase pou ou gen anpil richès. Pito moun gen anpil konsiderasyon pou ou pase pou ou gen anpil lajan ak anpil lò.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 Pa gen diferans ant moun rich ak moun pòv, paske tou de se kreyati Bondye yo ye.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 Moun ki gen konprann, lè li wè malè ap vin sou li, li wete kò l'. Men, moun sòt pote lestonmak li bay, epi se li ki peye sa.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 Soumèt ou devan Bondye, gen krentif pou li: W'a gen richès, y'a nonmen non ou, w'a viv lontan.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Moun ki mache kwochi jwenn pikan ak pèlen sou wout yo. Si ou renmen lavi, pa fè menm wout ak yo.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Bay yon timoun prensip li dwe swiv. Jouk li mouri, li p'ap janm bliye l'.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 Moun rich ap donminen sou moun pòv. Lè ou prete lajan nan men yon moun, ou tounen timoun devan pòt li.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Lè ou simen lenjistis, ou rekòlte malè. Ou rete konsa sak te fè ou gen gwo kòlèt la disparèt.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 Bondye beni moun ki gen bon kè, paske lè moun ki gen bon kè wè yon pòv, yo separe sa yo genyen an avè l'.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Mete moun k'ap pase lòt moun nan betiz la deyò, lamenm tout kont, tout joure ap sispann.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Moun ki pa gen move lide dèyè tèt yo epi ki gen bon pawòl nan bouch yo ap gen wa a pou zanmi yo. Men, Bondye renmen moun ki sensè.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 Seyè a pwoteje moun k'ap di verite. Men, li fè moun k'ap bay manti yo wont.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 Parese rete chita lakay li, li di si li soti bèt nan bwa va manje l' nan lari a.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 Pawòl fanm adiltè se gwo pèlen. Lè Seyè a move sou yon moun, moun lan ap pran nan pèlen sa a.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Timoun toujou ap fè move bagay. Men, fwèt ap fè yo pa rekonmanse ankò.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Lè w'ap peze yon pòv malere se lespri l' w'ap louvri. Lè w'ap fè moun rich kado, se pòv w'ap fè l' pòv.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Louvri zòrèy ou, koute pawòl moun ki gen bon konprann yo. Chache konprann sa m'ap moutre ou la a.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 L'a bon pou ou toujou kenbe yo nan kè ou, pou yo ka toujou anba lang ou.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 Koulye a, mwen pral moutre ou tout pawòl sa yo, ou menm tou, pou ou ka mete konfyans ou nan Seyè a.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Depi lontan, mwen te ekri bon pawòl sa yo pou ou. W'a jwenn anpil bon konsèy ak konesans ladan yo.
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 Y'a fè ou konnen verite a jan li ye a. Konsa, w'a pote bon repons bay moun ki te voye ou la. Men yo:
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Pa pran ti sa pòv la genyen an paske se pòv li ye. Pa pwofite sou ti malere yo nan tribinal.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 Se Seyè a ki va plede kòz yo pou yo. L'a touye moun ki vòlò malere sa yo.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Pa fè zanmi ak moun ki ankòlè fasil. Pa mache ak moun ki gen san wo.
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 W'a pran move mès yo. W'a rale malè sou ou.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Pa pwomèt pou ou reskonsab dèt yon lòt moun fè.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 Si ou pa ka peye, y'a sezi ata kabann anba do ou.
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Pa janm deplase bòn tè kote granmoun lontan te mete yo.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Moutre m' yon nonm ki gen ladrès nan sa l'ap fè. Se moun konsa k'ap rive travay ak chèf. Li pa pral travay ak moun ki pa anyen.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
