Jòb 3
1 Bout pou bout, Jòb louvri bouch li, li pran madichonnen jou l' te fèt la.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Li di konsa:
И проговоривши Јов рече:
3 -Se pou Bondye efase jou m' te fèt la. Se pou l' efase jou lannwit m' te konmanse devlope nan vant manman m' lan.
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Fè jou sa a tounen fènwa, Bondye! Kote ou chita anwo a, pa janm chonje jou sa a ankò. Pa janm kite limyè solèy klere l'.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Se pou fènwa anvayi jou sa a. Se pou nwaj kouvri l' nèt. Se pou lonbraj lanmò bouche l' nèt.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Jou lannwit sa a, se pou fènwa pran l' pou li nèt. Se pou l' disparèt nèt nan lanne a pou yo pa janm konte l' nan almanak ankò.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Se pou jou lannwit sa a fè cheve nan tèt moun kanpe, pou yo pa tande pèsonn ap ri!
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Se pou chòche yo bay jou lannwit sa a madichon, yo menm ki konn ki jan pou yo eksite levyatan an!
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Pa kite gwo zetwal devanjou a klere jou sa a. Pa janm fè bajou kase pou li, pou l' pa janm wè solèy leve.
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 Paske li pa t' enpoze m' soti nan vant manman m', li pa t' egzante m' tout soufrans sa yo.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Poukisa mwen pa t' mouri depi nan vant manman m'? Poukisa mwen pa t' tou mouri nan pasaj kite sa?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Poukisa mwen te jwenn yon manman ki pran m' sou jenou li epi ki ban m' tete?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Si m' te mouri, atò konsa mwen pa ta nan tout lapenn sa a. Mwen ta kouche yon kote ap dòmi ak kè poze,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 ansanm ak wa yo ak gwo chèf yo, ki fè bati gwo tonm pou yo nan mitan dezè.
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 Mwen ta kouche ap dòmi ansanm ak chèf ki te gen kay yo plen lò ak ajan.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Ou ankò, mwen ta tankou yon timoun ki fèt anvan tèm, tankou timoun ki fèt tou mouri.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Kote yo ye anba tè a, mechan yo sispann bay kò yo mouvman. Anba tè a, sa ki bouke travay ap poze kò yo.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Anba tè a, tout prizonye gen kè poze. Yo p'ap tande vwa majò prizon an nan zòrèy yo.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Anba tè a, se menm bagay pou grannèg kou malere. Ata esklav pa gen mèt ankò!
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Poukisa, Bondye, ou kite moun ki nan mizè ap viv? Poukisa ou bay moun ki nan gwo lapenn lavi?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Y'ap tann lanmò konsa. Men, lanmò pa vini! Yo ta pito lanmò pase nenpòt gwo richès!
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 Yo pa gen kè kontan toutotan yo pa mouri, toutotan yo pa ale anba tè.
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Yo pa konn sa pou yo fè. Bondye sènen yo kote yo pase.
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Mwen pa ka manje. Se plenn m'ap plenn. M'ap soufri, dlo nan je m' tankou larivyè k'ap koule.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Sa m' pè rive m' lan, se li k'ap rive m'. Sa m' pa ta vle wè a, se li ki tonbe sou mwen.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Kè m' pa poze. Tèt mwen pa la. Mwen pa ka dòmi. Se soti nan ka tonbe nan ka.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
