ગીતશાસ્ત્ર 77
1 ૧ મુખ્ય ગવૈયાને માટે; યદૂથૂનની રીત પ્રમાણે રચેલું. આસાફનું ગીત. હું ઈશ્વરની આગળ મારી વાણી પોકારીશ; હું મારી વાણીથી ઈશ્વરને પોકારીશ અને ઈશ્વર મારું સાંભળશે.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 ૨ મારા સંકટના દિવસે મેં પ્રભુને પોકાર્યા. મેં તેમની તરફ મારા હાથ ઊંચા રાખીને આખી રાત પ્રાર્થના કરી; મારા આત્માએ દિલાસો સ્વીકારવાની ના પાડી.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 ૩ હું ઈશ્વરનું સ્મરણ કરીને વ્યાકુળ થાઉં છું; હું તેમના વિષે વિચારું છું, તો હું મૂર્છિત થઈ જાઉં છું. (સેલાહ)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Пребрајам старе дане и године од векова.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 ૯ અમારા પર કૃપા કરવાનું ઈશ્વર શું ભૂલી ગયા છે? શું તેમણે તેમની સહાનુભૂતિને કોપમાં બદલી નાખી છે? (સેલાહ)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 ૧૯ તમારો માર્ગ તો સમુદ્રમાં અને તમારી વાટો મહાજળમાં હતી, પણ તમારાં પગલાં કોઈના જોવામાં આવ્યાં નહિ.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
