Thimo 21
1 Ngoro ya mũthamaki ĩrĩ moko-inĩ ma Jehova; amĩroragia o kũrĩa ekwenda, o ta ũrĩa maaĩ moinithagĩrio mĩtaro-inĩ.
君王的心在上主手裏，有如水流，可隨意轉移。
2 Mũndũ oonaga mĩthiĩre yake yothe ĩrĩ mĩega, no Jehova athimaga ngoro.
人對自己的行為，都自覺正直；但審察人心的，卻是上主。
3 Gwĩka ũrĩa kwagĩrĩire na ũrĩa ũrĩ kĩhooto nĩ gwĩtĩkagĩrwo nĩ Jehova gũkĩra kũruta igongona.
秉公行義，比獻祭獻更悅上主。
4 Maitho ma mwĩtũũgĩrio na ngoro ya mwĩtĩĩo, o icio tawa wa arĩa aaganu-rĩ, nĩ mehia!
傲慢的眼睛，驕傲的心靈，惡人的炫耀，無非是罪惡。
5 Mĩbango ya arĩa marĩ kĩyo nĩĩrehaga uumithio, o ta ũrĩa ti-itherũ ihenya inene rĩrehaga ũthĩĩni.
熟思的人，必足以致富；草率的人，必貧困纏身。
6 Kũgĩa na ũtonga na njĩra ya rũrĩmĩ rwa maheeni nĩ kĩbii gĩa gũthira, na nĩ mũtego wa gĩkuũ.
以謊言偽語騙得的財寶，是浮雲輕煙，死亡的羅網。
7 Haaro ya andũ arĩa aaganu ĩkaamakururia, ĩmeherie, nĩgũkorwo nĩmaregaga gwĩka ũrĩa kwagĩrĩire.
惡人的暴戾，必殃及自身，因他們不肯去履行正義。
8 Njĩra ya mũndũ mũhĩtia nĩ njogomu, no mĩthiĩre ya mũndũ ũrĩa ũtarĩ mahĩtia nĩ mĩrũngarũ.
惡人的道路，歪曲邪僻；正人的行為，正直適中。
9 Nĩ kaba gũtũũra nyũmba-igũrũ, koine-inĩ, gũkĩra gũtũũra nyũmba thĩinĩ na mũtumia wa haaro.
寧願住在屋頂的一角，不願與吵婦同居一室。
10 Mũndũ ũrĩa mwaganu eriragĩria gwĩka o ũũru; ndaiguuagĩra mũndũ wa itũũra rĩake tha.
惡人的心靈，只求邪惡；對自己友伴，毫不關懷。
11 Hĩndĩ ĩrĩa mũnyũrũrania aaherithio, arĩa maagĩte ũũgĩ nĩmohĩgaga; hĩndĩ ĩrĩa mũndũ mũũgĩ aataarwo nĩagĩĩaga na ũmenyo.
輕狂人遭受處罰，幼稚者將得明智；智慧人接受教訓，更增加自己知識。
12 Ũrĩa Mũthingu, o we Ngai, nĩonaga nyũmba ya ũrĩa mwaganu, na akarehithĩria ũcio mwaganu mwanangĩko.
正義的上主監視惡人的家，且使惡人們都陷於災禍中。
13 Mũndũ angĩhinga matũ ndakaigue kĩrĩro kĩa arĩa athĩĩni-rĩ, o nake agaakaya na ndone wa kũmwĩtĩka.
誰對窮人的哀求，充耳不聞，他呼求時，也不會得到應允。
14 Kĩheo kĩheanĩtwo na hitho nĩkĩhooreragia marakara, na ihaki ihithe nguo-inĩ rĩhooreragia mangʼũrĩ manene.
暗中相送的饋贈，可平息忿怒；投入懷中的禮物，可平息狂怒。
15 Ituĩro rĩa kĩhooto rĩatuuo, rĩrehaga gĩkeno kũrĩ andũ arĩa athingu, no rĩrehaga kĩmako kũrĩ arĩa mekaga ũũru.
秉公行義，能叫義人喜樂；但為作惡的人，卻是恐懼。
16 Mũndũ ũrĩa ũtiganaga na njĩra ya ũũgĩ, akaahurũkĩra kĩũngano-inĩ kĩa arĩa akuũ.
凡遠離明智道路的人，必居於幽靈的集會中。
17 Mũndũ ũrĩa mwendi ikeno nĩagathĩĩna; ũrĩa wothe mwendi ndibei na maguta-rĩ, gũtirĩ hĩndĩ agaatonga.
貪愛享樂的人，必遭受窮困；喜愛酒油的人，必不會致富。
18 Mũndũ ũrĩa mwaganu atuĩkaga irĩhi rĩa gũkũũra ũrĩa mũthingu, na ũrĩa ũtarĩ mwĩhokeku agatuĩka irĩhi rĩa gũkũũra ũrĩa mũrũngĩrĩru.
惡人必將為義人作贖金，敗類也將替君子作代價。
19 Nĩ kaba gũtũũra werũ-inĩ, gũkĩra gũtũũra na mũtumia wa haaro na kũrakara narua.
與好爭易怒的女人同居，倒不如獨自住在曠野裏。
20 Thĩinĩ wa nyũmba ya mũndũ mũũgĩ nĩ kũrĩ mĩthemba yothe ya irio njega o na maguta, no mũndũ mũkĩĩgu arĩĩaga kĩrĩa gĩothe arĩ nakĩo.
珍貴的寶藏和油，積藏在智者家裏；但糊塗愚昧的人，卻將之消耗淨盡。
21 Mũndũ ũrĩa ũthingataga ũthingu na wendani nĩagĩĩaga na muoyo, na ũgaacĩru, na gĩtĩĩo.
追求正義和仁慈的人，必將獲得生命與尊榮。
22 Mũndũ mũũgĩ atharĩkagĩra itũũra inene rĩa andũ arĩa njamba, na akamomora kĩĩhitho kĩa hinya kĩrĩa mehokete.
智者必登上勇士的城邑，攻破城邑所憑倚的保壘。
23 Mũndũ ũrĩa ũmenyagĩrĩra kanua gake na rũrĩmĩ rwake nĩeyeheragia mũtino-inĩ.
誰謹守自己的口舌，心靈必能免受煩惱。
24 Mũndũ mwĩtĩĩi na mwĩgereri, etagwo “Mũnyũrũria”; ekaga maũndũ make na mwĩtĩĩo mũnene.
高傲的人名叫「狂人」，他行事必極端蠻橫。
25 Merirĩria ma mũndũ kĩgũũta nĩmo makaamũũraga, tondũ moko make matiendaga kũruta wĩra.
怠惰人的手不肯操作，必為他的願望所扼殺。
26 Mũthenya wothe eriragĩria o makĩria, no arĩa athingu maheanaga mategũtara.
貪婪的人，終日貪婪；正義的人，廣施不吝。
27 Igongona rĩa mũndũ mwaganu nĩ kĩndũ kĩrĩ magigi: ĩ rĩtikĩrĩ magigi makĩria hĩndĩ ĩrĩa rĩrehetwo na ũhinga ngoro-inĩ!
惡人的祭獻，已是可憎；若懷惡而獻，更將如何﹖
28 Mũira wa maheeni nĩgũthira agaathira, nake ũrĩa ũmũthikagĩrĩria akaanangwo nginya tene.
作假見證的人，必要滅亡；但善於聽的人，纔可常言。
29 Mũndũ mwaganu erũagĩrĩra na ũrũme, no mũndũ mũrũngĩrĩru nĩeciiragia ũhoro wa mĩthiĩre yake.
邪惡的人，常裝腔作勢；正直的人，卻舉止檢點。
30 Gũtirĩ ũũgĩ, kana ũmenyi, kana kĩrĩra o na kĩrĩkũ kĩngĩhota gũũkĩrĩra Jehova.
任何智慧、才略或計謀，都不能與上主相對抗。
31 Mbarathi nĩĩharagĩrio nĩ ũndũ wa mũthenya wa mbaara, no ũhootani uumaga kũrĩ Jehova.
招兵買馬，是為作作戰之日；但是勝利，卻由上主指使。
