< Ayubu 28 >
1 “Nĩ kũrĩ handũ harĩa betha yenjagwo o na nĩ harĩ handũ harĩa thahabu ĩtheragĩrio.
銀有出產之地,金有冶煉之所。
2 Kĩgera kĩrutagwo kuuma tĩĩri-inĩ, nakĩo gĩcango kĩrutagwo mahiga-inĩ gĩgatwekio.
鐵由土中掘出,銅自石中鎔煉。
3 Mũndũ nĩkũniina aniinaga nduma; acaragia mahiga macio nginya kũrĩa kũriku mũno, o kũu nduma ĩrĩ ndumanu mũno.
人給黑暗制定了界限,探討幽暗陰晦的堅石,挖至地層深處。
4 Mũndũ atũrĩkagia irima thĩ kũraya na kũrĩa andũ matũũraga, agakinya kũndũ kũrĩa mũndũ aariganĩirwo nĩgũthiiaga; kũu kũraihanĩrĩirie na andũ nĩkuo acunjuuraga akĩereeraga.
在無人居住之處開鑿礦穴,上面過路的人,也想不到他們遠離人間,身懸半空,搖擺不定。
5 Thĩ nĩkuo kuumaga irio, no na kũu thĩinĩ mũhuro kũgarũrũkĩte gũkahaana ta gũcinĩtwo na mwaki;
地上出產食糧,地下有火翻騰。
6 mahiga-inĩ ma thĩ nĩkuo kuumaga yakuti ĩrĩa ya bururu, na mũthanga wayo ũkoragwo na ngũmba cia thahabu.
那裏的石頭盡是碧玉,塵沙盡是金沙。
7 Gũtirĩ nyoni ndĩa-nyama yũĩ gacĩra kau kahithe, na gatirĩ konwo nĩ riitho rĩa hũngũ.
礦中的幽徑,猛禽不知,鷹眼未見。
8 Nyamũ iria ciĩtĩĩaga itirĩ ciagathiĩra, o na gũtirĩ mũrũũthi ũkageragĩra.
野獸未踐踏,猛獸未經過。
9 Guoko kwa mũndũ gũtharĩkagĩra gũkanyiita ihiga rĩa nyaigĩ, na gũkaguũria itina cia irĩma.
人伸手擊打燧石,山基為之震撼動搖。
10 Enjaga mungu ũgatũrĩkia rwaro rwa ihiga; maitho make makĩonaga igĩĩna ciaruo ciothe.
在巖石中間開鑿隧道,所有珍寶盡入眼簾。
11 Ethaga itwe cia njũũĩ, na indo iria hithe agaciumĩria ũtheri-inĩ.
探察江河之源流,使寶藏顯露於外。
12 “No ũũgĩ-rĩ, ũngĩoneka kũ? Ũmenyo ũtũũraga kũ?
但是智慧在那裏尋覓,那裏是明智之所在﹖
13 Mũndũ ndangĩmenya thogora wa ũũgĩ; ndũngĩoneka bũrũri wa arĩa marĩ muoyo.
智慧的道路,人不認識,在眾生界尋不到她。
14 Kũrĩa kũriku mũno kuugaga atĩrĩ, ‘Ndũrĩ thĩinĩ wakwa’; narĩo iria rĩkoiga atĩrĩ, ‘Ndũrĩ gũkũ gwakwa.’
深淵說:「她不在我這裏。」海洋說:「她不與我同域。」
15 Ndũngĩgũrĩka na thahabu ĩrĩa therie mũno, kana thogora waguo ũthimwo na betha.
她非精金所能購買,也不能稱量銀子作她的代價。
16 Ndũngĩgũrĩka na thahabu ya Ofiri, kana ũgũrĩke na onigithi ĩrĩa ĩrĩ goro mũno, o na kana yakuti ĩrĩa ya bururu.
敖非爾金不能與她較量,寶石和碧玉也不能與她相比。
17 Thahabu kana icicio-rĩ, itingĩhota kũgerekanio naguo; o na kana ũkũũranio na mathaga ma thahabu.
黃金與琉璃不能與她同列,純金的器皿也不能與她交換。
18 Maricani kana ngenyekenyi iria cia goro itiagĩrĩire kũgwetanio naguo; thogora wa ũũgĩ ũkĩrĩte wa ruru ĩrĩa ndune.
珊瑚與水晶都不足論,取得智慧勝過取得珍珠。
19 Yakuti ya Kushi ndĩngĩigananio naguo; o na ndũngĩgũrĩka na thahabu ĩrĩa therie mũno.
雇士的黃玉不足與她相比,純金也不能與她較量。
20 “Hakĩrĩ ũguo-rĩ, ũũgĩ ũngĩkiuma nakũ? Ũmenyo ũtũũraga kũ?
究竟智慧由何處而來,那裏是明智之所在﹖
21 Nĩmũhithe kũrĩ maitho ma ciũmbe ciothe iria itũũraga muoyo, ũkahithwo o na nyoni cia rĩera-inĩ.
眾生的眼目未曾見過,天空的飛鳥也未發現。「
22 Mwanangĩko na gĩkuũ ciugaga atĩrĩ, ‘No mũhuhu waguo ũkinyĩte matũ-inĩ maitũ.’
毀滅」與「死亡」都說:「我們只風聞過她的聲望。」
23 Ngai nĩooĩ njĩra ya gũthiĩ kũrĩa ũrĩ, na nowe wiki ũũĩ kũrĩa ũtũũraga,
惟獨天主認識她的道路,惟有他知道她的處所。
24 nĩgũkorwo nĩonaga mũthia wa thĩ, na nĩonaga maũndũ marĩa mothe marĩ rungu rwa igũrũ.
因為惟有他觀察地極,俯視天下的一切。
25 Rĩrĩa aathimĩire rũhuho nditi yaruo, o na agĩthima maaĩ-rĩ,
當他劃定風的重量,規定水的定量,
26 rĩrĩa aarutĩire mbura watho ĩrũmagĩrĩre, na agĩtemera rũheni na marurumĩ njĩra-rĩ,
釐定下雨的季節,規定雷電的路線時,
27 nake nĩonire ũũgĩ na akĩũthima; aũrũmirie na akĩũthuthuuria.
他已見了她,講述了她,立定了她,考察了她。
28 Agĩcooka akĩĩra andũ atĩrĩ, ‘Gwĩtigĩra Mwathani-rĩ, ũcio nĩguo ũũgĩ, Nakuo gũtheemaga ũũru nĩ ũmenyo.’”
然後對人說:「看,敬畏上主,就是智慧;遠離邪惡,就是明智。」