< Atũmwo 5 >

1 Na rĩrĩ, mũndũ wetagwo Anania, marĩ hamwe na mũtumia wake Safira o nao nĩmendirie gĩcunjĩ gĩa gĩthaka kĩao.
有一个人名叫亚拿尼亚,和妻子撒非拉一起把田地都卖了。
2 Anania agĩĩtigĩria mbeeca imwe, no icio ingĩ agĩcirehe na agĩciiga magũrũ-inĩ ma atũmwo, nake mũtumia wake Safira agĩkorwo nĩooĩ ũhoro ũcio wega.
但他悄悄留下了一部分收入,妻子也知晓这件事。他把其余的钱拿来放在使徒面前。
3 Nowe Petero akĩmũũria atĩrĩ, “Anania, nĩ kĩĩ ngoro yaku ĩiyũrĩtwo nĩ Shaitani ũguo, agatũma ũheenie Roho Mũtheru, na ũgetigĩria mbeeca imwe cia iria wendetie gĩthaka?
彼得说:“亚拿尼亚,为什么你让撒旦充满你的心,说服你欺骗圣灵,私底下把卖地的钱留了一部分?
4 Rĩrĩa ũtarakĩendetie-rĩ, githĩ gĩtirarĩ gĩaku? Na thuutha wa gũkĩendia-rĩ, githĩ mbeeca itirakĩrĩ o ciaku wĩke nacio o ũrĩa ũkwenda? Ũreciiririe gwĩka ũguo nĩkĩ? Ti andũ ũheenetie, no nĩ Ngai.”
田地还没有卖时,不就是你自己的吗?既然卖了,所得的收入不是由你做主吗?为什么决定这样做呢?你这不是欺骗人,而是欺骗上帝!”
5 Rĩrĩa Anania aiguire ũguo-rĩ, akĩgũa thĩ na agĩkua. Nao andũ arĩa othe maiguire ũrĩa kwahaana makĩiyũrwo nĩ guoya.
亚拿尼亚听罢,立刻倒地断了气。所有听闻之人都十分害怕。
6 Nao aanake magĩũka, makĩoha mwĩrĩ wake na cuka, makĩuumia nja na makĩũthika.
有几个青年人过来用裹尸布把他包好,抬出去埋葬了。
7 Thuutha wa ta mathaa matatũ-rĩ, mũtumia wake agĩtoonya atekũmenya ũrĩa gwekĩkĩte.
大约三小时后,亚拿尼亚的妻子来到这里,还不知道发生了什么事。
8 Petero akĩmũũria atĩrĩ, “Ta njĩĩra atĩrĩ, ici nĩcio mbeeca iria wee na Anania mũrendirie gĩthaka?” Nake mũtumia ũcio agĩcookia atĩrĩ, “Ĩĩ, nĩcio tũrendirie.”
彼得问她:“告诉我,你们卖田地的钱就这么多吗?” 她说:“是的,就是这么多。”
9 Petero akĩmwĩra atĩrĩ, “Nĩ kĩĩ gĩtũmĩte mũrĩĩkanĩre mũgerie Roho wa Mwathani? Atĩrĩrĩ, magũrũ ma andũ arĩa maathika mũthuuriguo marĩ mũromo-inĩ, nĩmegũkuumia nja o nawe.”
彼得说:“你们为什么串通一气试探主的灵?你看,埋葬你丈夫的人刚刚回来,他们也会把你抬出去!”
10 O kahinda kau akĩgũa thĩ magũrũ-inĩ make, agĩkua. Nao aanake magĩtoonya, makĩmũkora akuĩte, makĩmuoya, magĩthiĩ, makĩmũthika hakuhĩ na mũthuuriwe.
她立刻倒在彼得脚边,断了气。那些青年人返回后发现她死了,便把她也抬出去,埋在她丈夫旁边。
11 Naguo kanitha wothe, hamwe na andũ arĩa othe maiguire maũndũ macio makĩnyiitwo nĩ guoya mũnene.
所有信徒和听闻此事之人,都感到万分恐惧。
12 Na rĩrĩ, atũmwo nĩmaringire ciama nyingĩ, na makĩonania morirũ gatagatĩ-inĩ ka andũ. Nao andũ arĩa othe metĩkĩtie nĩmagomanaga hamwe Gĩthaku-inĩ gĩa Solomoni.
主通过使徒显化许多神迹和奇迹。所有信徒过去一直都聚集在所罗门廊下。
13 Gũtirĩ mũndũ wacookire kũgeria gwĩturanĩra nao, o na gũtuĩka andũ nĩmamaheete gĩtĩĩo mũno.
其他人虽然很尊重他们,但都没有加入其中的胆量。
14 O na kũrĩ ũguo-rĩ, arũme na andũ-a-nja aingĩ nĩmetĩkirie Mwathani, naguo mũigana wao ũkĩongerereka.
但相信主的信男信女却越来越多,
15 Nĩ ũndũ wa ũguo, andũ nĩmareehaga andũ arĩa arũaru njĩra-inĩ, makamakomeria itanda na ibarĩ, nĩguo naarĩ amwe ao mahutio nĩ kĩĩruru gĩa Petero.
甚至有人把病人放在床和垫子中,抬到街上,希望彼得在经过时,至少他的影子可以落在他们身上。
16 Ningĩ andũ aingĩ nĩmonganaga hamwe moimĩte matũũra-inĩ marĩa maathiũrũrũkĩirie Jerusalemu, makareehaga andũ ao arĩa arũaru, na arĩa maanyariiragwo nĩ ngoma thũku, nao othe makahonio.
耶路撒冷周围城市的人,也带着病人和恶灵附体之人蜂拥而来,所有病患全部被治愈。
17 Na rĩrĩ, mũthĩnjĩri-Ngai ũrĩa mũnene na andũ arĩa othe maakoragwo nake, arĩa maarĩ a thiritũ ya Asadukai, makĩiyũrwo nĩ ũiru.
但这让大祭司和同伙的撒都该人非常嫉妒,决定插手迫害他们。
18 Makĩnyiita atũmwo, makĩmaikia njeera ĩrĩa ya mũingĩ.
他们捉拿了使徒,把他们押在公共拘留所里。
19 No ũtukũ-rĩ, mũraika wa Mwathani akĩhingũra mĩrango ya njeera, na akĩmoimia nja.
但到了晚上,有一位主的天使打开监牢门,把他们放了出去,对他们说:
20 Akĩmeera atĩrĩ, “Thiĩi mũrũgame hekarũ-inĩ, mwĩre andũ ũhoro wothe wa muoyo ũyũ mwerũ.”
“去圣殿那里,把新生命之道的一切告诉众人。”
21 Na rĩrĩ, ruoro rũgĩtema magĩtoonya hekarũ-inĩ, na makĩambĩrĩria kũruta andũ o ta ũrĩa meerĩĩtwo. Rĩrĩa mũthĩnjĩri-Ngai ũrĩa mũnene na andũ arĩa maakoragwo nake maakinyire-rĩ, magĩcookanĩrĩria Kĩama, kĩũngano gĩa athuuri othe a Isiraeli, na magĩtũmana njeera atũmwo magĩĩrwo.
使徒听从吩咐,在黎明时分走进圣殿教导众人。 与此同时,大祭司及其同党和以色列人众长老召开了公议会,派人到监牢把使徒带过来。
22 No rĩrĩa thigari ciakinyire njeera-rĩ, itiamakorire kuo. Nĩ ũndũ ũcio, magĩcookia ũhoro makĩmeera atĩrĩ,
但差役在监牢里找不到使徒,于是回来报告说:
23 “Twakora mĩrango ya njeera ĩrĩ mĩhinge wega, nao arangĩri marũgamĩte mĩrango-inĩ; no twamĩhingũra, tũtinakora mũndũ kũu thĩinĩ.”
“我们发现监牢门紧闭,狱卒也守在门外,但打开门后,里面一个人都找不到。”
24 Rĩrĩa mũnene wa arangĩri a hekarũ na athĩnjĩri-Ngai arĩa anene maiguire ũhoro ũcio makĩmaka na makĩrigwo nĩ ũrĩa gũgũikara.
圣殿的守卫和祭司长听到这个消息,觉得很困惑,不知道发生了什么。
25 Hĩndĩ ĩyo hagĩũka mũndũ, akiuga atĩrĩ, “Ta rorai! Andũ arĩa mũraikirie njeera marũgamĩte hekarũ-inĩ makĩruta andũ.”
这时有人来报告说:“看啊,你们押在监牢里的那些人,正在圣殿里教导民众呢!”
26 Maigua ũguo, mũnene wa arangĩri a hekarũ agĩthiĩ na anene a thigari ciake na makĩrehe atũmwo. Matiigana kũhũthĩra hinya, tondũ nĩmetigagĩra andũ matikamahũũre na mahiga nyuguto.
于是守卫长和差役一起过去把使徒带过来,但没有用暴力,怕众民用石头打他们。
27 Maarĩkia kũrehe atũmwo-rĩ, makĩmarũgamia mbere ya Kĩama nĩguo morio ciũria nĩ mũthĩnjĩri-Ngai ũrĩa mũnene.
使徒们被带过来后,站在公议会前。
28 Nake akĩmeera atĩrĩ, “Githĩ tũtiramũkaanirie biũ mũtikarutane na rĩĩtwa rĩĩrĩ, no rĩu mũiyũrĩtie Jerusalemu ũrutani wanyu, na nĩmwĩrutanĩirie gũtũma tũcookererwo nĩ thakame ya mũndũ ũcio.”
大祭司问他们:“我们难道没有吩咐过你们,不准再以此名教导民众吗?现在看看,你们让整个耶路撒冷都知道了你们的教导,你们还想把那人的死怪在我们头上!”
29 Petero na atũmwo acio angĩ magĩcookia atĩrĩ, “Ithuĩ no nginya twathĩkĩre Ngai gũkĩra gwathĩkĩra andũ!
彼得和众使徒回答:“我们服从上帝必须高于服从人。
30 Ngai wa maithe maitũ nĩariũkirie Jesũ kuuma kũrĩ arĩa akuũ, ũrĩa mworagire na ũndũ wa kũmwamba mũtĩ-igũrũ.
你们将其放上十字架杀害的耶稣,我们祖先的上帝已使他复活。
31 Ngai nĩamũtũgĩririe akĩmũiga guoko-inĩ gwake kwa ũrĩo arĩ Mũthamaki na Mũhonokia nĩguo Isiraeli merire na marekerwo mehia.
上帝把他高举在自己的右边,获得首领和救世主的荣耀,以此让以色列人悔改,让他们的罪得以赦免。
32 Ithuĩ tũrĩ aira a maũndũ macio, nake Roho Mũtheru, ũrĩa Ngai aheete andũ arĩa mamwathĩkagĩra-rĩ, o nake nĩ mũira.”
我们为所发生的这一切作证,上帝向顺从他之人赐予的圣灵也为这一切作证。”
33 Rĩrĩa maiguire ũguo makĩrakara mũno makĩenda kũmooraga.
公议会的人听闻此言非常恼怒,想要杀了他们。
34 No rĩrĩ, Mũfarisai wetagwo Gamalieli, mũrutani wa watho na watĩĩtwo nĩ andũ othe akĩrũgama Kĩama-inĩ, agĩathana atĩ andũ acio mambe moimio nja gwa kahinda kanini.
但公议会中有一个名叫迦玛列的法利赛人,是民众所尊敬的律法教师。他站起来吩咐差役把使徒暂时带出去。
35 Nake akĩĩra Kĩama atĩrĩ, “Andũ aya a Isiraeli, cũraniai wega ũrĩa mũratanya gwĩka andũ aya.
然后他对大家说:“以色列人的首领们,你们在谋划处理这些人时应该小心。
36 Ihinda rĩhĩtũku mũndũ wetagwo Theuda nĩeyumĩririe agĩĩtuuaga atĩ we nĩ mũndũ ma, na akĩgĩa na arũmĩrĩri ta magana mana. Nĩooragirwo, nao arũmĩrĩri aake othe makĩhurunjwo na ũhoro ũcio wothe ũgĩtuĩka wa tũhũ.
从前有个叫丢大的人想要扬名立万,大约有四百人跟随他。但他被杀后,跟随他的人便作鸟兽散,什么都没有剩下。
37 Thuutha wake, Judasi ũrĩa woimĩte Galili akĩĩyumĩria matukũ-inĩ ma kwĩyandĩkithia na agĩtongoria mbũtũ ya andũ nĩguo makararie watho. O nake akĩũragwo, na arũmĩrĩri aake othe makĩhurunjwo.
在他之后,一个加利利人叫犹大,在人口普查的过程中也召集了众人跟从他。他死去后,那些听命于他的人也就消失了。
38 Nĩ ũndũ ũcio-rĩ, igũrũ rĩkoniĩ ũhoro ũyũ ngũmũtaara atĩrĩ, tiganai na andũ aya! Marekeei mathiĩ! Nĩ ũndũ angĩkorwo muoroto kana ciĩko ciao ciumanĩte na ũmũndũ-rĩ, ũndũ ũcio nĩũgũthira.
所以对于眼前的事情,劝你们不要管这些人,随他们吧!如果他们的计划或行动出于人意,必将失败。
39 No angĩkorwo ũndũ ũyũ uumanĩte na Ngai, mũtingĩhota kũgirĩrĩria andũ aya; mũgwĩkora mũkĩhũũrana na Ngai.”
如果出于上帝,你们就不能打败他们,那样你们就是在对抗上帝了!”
40 Nao magĩĩtĩkania na mĩario yake. Nao magĩĩta atũmwo matoonye makĩmahũũrithia iboko. Magĩcooka makĩmaatha matikaarie thĩinĩ wa rĩĩtwa rĩa Jesũ, magĩcooka makĩmarekereria mathiĩ.
他们接受了他的劝告,于是把使徒传进来,鞭打一顿并禁止他们以耶稣之名教导,然后就把他们释放了。
41 Nao atũmwo makiuma Kĩama-inĩ makenete tondũ wa ũrĩa maatuĩtwo aagĩrĩru a gũconorithio nĩ ũndũ wa Rĩĩtwa rĩu.
使徒高兴地从公议会出来,他们觉得为主之名受辱是一件值得的事情。
42 Mũthenya o mũthenya, marĩ hekarũ-inĩ o na marĩ mĩciĩ-inĩ, matiigana gũtiga kũrutana na kũhunjia ũhoro ũcio mwega atĩ Jesũ nĩwe Kristũ.
他们继续每天在圣殿中或走家串户地教导众人,昭告耶稣即基督。

< Atũmwo 5 >