< Atũmwo 15 >
1 Na rĩrĩ, andũ amwe magĩikũrũka kuuma Judea magĩthiĩ Antiokia, na nĩmarutaga ariũ a Ithe witũ makameera atĩrĩ: “Mũngĩaga kũrua kũringana na mũtugo ũrĩa warutanirwo nĩ Musa, mũtingĩhonoka.”
有几个来自犹太的人开始教授信徒。他们对信徒们说:“你们若不按照摩西定下的规矩行受割礼,就无法获得救赎。”
2 Ũndũ ũyũ ũgĩtũma Paũlũ na Baranaba macookanĩrie na makararanie mũno nao. Nĩ ũndũ ũcio Paũlũ na Baranaba makĩamũrwo, marĩ na etĩkia angĩ, maambate mathiĩ Jerusalemu makone atũmwo na athuuri nĩ ũndũ wa ũhoro ũcio.
保罗和巴拿巴与他们进行了激烈的辩论,于是众人指派他们和其他几个人去耶路撒冷,向信徒和长老们讲述这个问题。
3 Naguo kanitha ũkĩmoimagaria, na rĩrĩa maatuĩkanagĩria Foinike na Samaria, nĩmaheanaga ũhoro wa ũrĩa andũ-a-Ndũrĩrĩ maagarũrũkire kũrĩ Ngai. Ũhoro ũcio ũgĩkenia ariũ a Ithe witũ mũno.
教会为他们送行后,他们便上路了。途径腓尼基和撒玛利亚,讲述异教徒如何改变信仰,这让所有信徒都很高兴。
4 Na maakinya Jerusalemu, makĩamũkĩrwo nĩ kanitha, na atũmwo, na athuuri, nao makĩmeera maũndũ mothe marĩa Ngai eekĩte agereire harĩo.
来到耶路撒冷后,教会、信徒和长老们接待了他们,他们也报告了上帝通过他们所行的一切。
5 Hĩndĩ ĩyo andũ amwe a arĩa meetĩkĩtie a thiritũ ya Afarisai makĩrũgama, makiuga atĩrĩ, “Andũ a Ndũrĩrĩ no nginya marue na maathwo atĩ marũmagie watho wa Musa.”
但有几名法利赛派的信徒却提出了反对意见,他们说:“这些归信上帝的异教徒必须行割礼,教导他们遵守摩西的律法。”
6 Nao atũmwo na athuuri magĩcemania nĩgeetha maarĩrĩrie ũhoro ũcio.
使徒和长老聚集在一起商讨此事。
7 Thuutha wa mĩario mĩingĩ, Petero akĩrũgama, akĩmarĩria, akĩmeera atĩrĩ, “Ariũ na aarĩ a Ithe witũ, nĩmũũĩ atĩ ihinda rĩhĩtũku, Ngai nĩathuurire kuuma gatagatĩ kanyu nĩguo andũ-a-Ndũrĩrĩ maigue ndũmĩrĩri ya Ũhoro-ũrĩa-Mwega kuuma kũrĩ niĩ na nĩguo metĩkie.
在进行了大量辩论后,彼得站起来对他们说:“兄弟们,你们知道过去上帝在你们中间选择了我,就是为了让异教徒可以听到福音之道,相信耶稣。
8 Nake Ngai, ũrĩa ũũĩ ngoro, akĩonania atĩ nĩametĩkĩrĩte na ũndũ wa kũmahe Roho Mũtheru, o ta ũrĩa aatũhete.
那洞察我们思想的上帝也表明接受他们,就像对待我们一样向他们赐以圣灵。
9 Ndeekĩrire ngũũrani gatagatĩ gaitũ nao, nĩgũkorwo maatheririe ngoro ciao na ũndũ wa wĩtĩkio.
上帝绝不会将我们和他们区别对待。因为他们相信上帝,所以上帝洁净了他们的思想。
10 Hakĩrĩ ũguo-rĩ, nĩ kĩĩ kĩratũma mwende kũgeria Ngai na ũndũ wa gwĩkĩra arutwo icooki ngingo rĩrĩa ithuĩ o na kana maithe maitũ tũtarĩ twahota gũkuua?
现在你们为什么要反对上帝,把我们祖先和我们都无法承受的重负,放在这些信徒的身上?
11 Aca! Twĩtĩkĩtie atĩ tũhonokete nĩ ũndũ wa wega wa Mwathani witũ Jesũ, o ta ũrĩa o nao mahonokete.”
我们确信承蒙主耶稣的恩典获得救赎,与他们有着同样的方式。”
12 Nakĩo kĩũngano gĩothe gĩgĩkira ki gĩgĩthikĩrĩria Baranaba na Paũlũ makĩheana ũhoro wa ciama na morirũ iria Ngai eekĩte kũrĩ andũ-a-Ndũrĩrĩ agereire harĩo.
巴拿巴和保罗述说了上帝通过他们在异教徒中所行的神迹奇事,所有人都专心聆听。
13 Rĩrĩa maarĩkirie kwaria, Jakubu akĩaria akĩmeera atĩrĩ, “Ariũ na aarĩ a Ithe witũ, ta thikĩrĩriai.
他们讲述完后,雅各说:“兄弟们,请听我说!
14 Simoni nĩatũtaarĩria ũrĩa Ngai oonanirie wendo wake hĩndĩ ya mbere na ũndũ wa gwĩthuurĩra andũ kuuma kũrĩ andũ-a-Ndũrĩrĩ nĩguo matuĩke aake.
刚才西门讲述了上帝如何显示他对异教徒的关心,从他们中间挑选一名鉴定信仰上帝之人。
15 Nacio ciugo cia anabii ikaringana na ũhoro ũcio, o ta ũrĩa kwandĩkĩtwo atĩrĩ:
这符合了众先知所写下的问题,正如经上所记:
16 “‘Thuutha wa ũguo nĩngacooka, na njake rĩngĩ hema ya Daudi ĩrĩa ĩgwĩte. Nĩngaka iganjo rĩayo rĩngĩ, na ndĩmĩcookie harĩa yarĩ,
‘未来我要回归,重建大卫崩塌的宅邸,在废墟上将其重建,让它重新站立起来,
17 nĩgeetha matigari marongoragie Mwathani, o na andũ othe a Ndũrĩrĩ arĩa metanagio na rĩĩtwa rĩakwa, ũguo nĩguo Mwathani ũrĩa wĩkaga maũndũ macio ekuuga’
我这样做,是为了让剩下的人可以追随主,包括所有呼唤我名的异教徒。
18 marĩa moĩkaine kuuma o tene. (aiōn )
这就是主的真言,他很久以前就昭示了这一切。’ (aiōn )
19 “Nĩ ũndũ ũcio-rĩ, niĩ ngũtua atĩrĩ, tũtige kũritũhĩria ũhoro andũ-a-Ndũrĩrĩ arĩa maragarũrũka kũrĩ Ngai.
所以我认为,不应该为难那些归信上帝的异教徒。
20 Handũ ha ũguo-rĩ, twagĩrĩirwo tũmaandĩkĩre marũa, tũmeere metheemage kuumana na irio iria ithaahĩtio nĩ mĩhianano, ningĩ metheemage kuumana na ũmaraya, na kuumana na nyama cia nyamũ cia gũitwo, o na kuumana na thakame.
我们应该给他们写信,告诉他们不吃祭祀偶像的食物、不要淫乱、要避开勒死的牲畜和血。
21 Nĩgũkorwo ũhoro wa Musa nĩwahunjagio matũũra-inĩ mothe o kuuma mahinda ma tene mũno, na nĩũthomagwo thunagogi-inĩ mĩthenya yothe ya Thabatũ.”
因为很久很久以来,各地都在教导摩西所写律法,每逢安息日,都会有人在会堂中诵读。”
22 Hĩndĩ ĩyo atũmwo na athuuri, hamwe na kanitha wothe, magĩtua itua mathuure andũ amwe ao mamatũme Antiokia marĩ na Paũlũ na Baranaba. Magĩthuura Judasi (ũrĩa wetagwo Barasaba) na Sila, nao andũ aya eerĩ maarĩ atongoria thĩinĩ wa ariũ a Ithe witũ.
使徒、长老和教会所有人都认可这个方法,于是他们决定选出几名代表,派他们和保罗、巴拿巴一同到安提阿去。最终选择的人是犹大(巴撒巴)和西拉,他们是信徒中的领袖。
23 Makĩmatũma na marũa maya: Nĩ ithuĩ atũmwo na athuuri, o ithuĩ ariũ a Ithe wanyu, Kũrĩ andũ-a-Ndũrĩrĩ arĩa metĩkĩtie kũu Antiokia, na Suriata, na Kilikia: Amũkĩrai ngeithi.
他们被派出去送信。信上说: “安提阿、叙利亚和基利家的非犹太异族兄弟们,这里是来自使徒、长老和信徒们的问候。
24 Nĩtũiguĩte atĩ andũ amwe nĩmooimire kũrĩ ithuĩ matarĩ na rũũtha rwitũ, na makĩmũthĩĩnia, na makĩnyariira meciiria manyu nĩ ũndũ wa maũndũ marĩa maaririe.
听说我们中有些人在向你们讲道时,让你们感到困扰和不安,其实我们并没有吩咐他们这样做。
25 Nĩ ũndũ ũcio, ithuothe nĩtũiguanĩire tũthuure andũ amwe tũmatũme kũrĩ inyuĩ marĩ na arata aitũ endwa, Baranaba na Paũlũ,
因此,我们一致同意选出几名代表,与我们挚爱的巴拿巴和保罗一起派去见你们,
26 andũ arĩa matwarĩrĩirie mĩoyo yao ũgwati-inĩ nĩ ũndũ wa rĩĩtwa rĩa Mwathani witũ Jesũ Kristũ.
这两个人曾为了主耶稣基督之名,置个人生死于不顾。
27 Nĩ ũndũ ũcio nĩtwatũma Judasi na Sila nĩgeetha makindĩre ũhoro ũyũ tũramwandĩkĩra na ciugo cia tũnua twao.
我们派犹大和西拉同行,他们会亲口确认我们所说的一切。
28 Nĩkuonekete arĩ wega kũrĩ Roho Mũtheru o na kũrĩ ithuĩ twage kũmũkuuithia mũrigo ũkĩrĩte maũndũ maya:
圣灵和我们都认为,除了以下重要的要求,最好不要让你们承担更多重负。
29 Na rĩrĩ, mũtikarĩĩage irio iria irutĩirwo mĩhianano, na mũtikanyuuage thakame, na mũtikarĩĩage nyama cia nyamũ cia gũitwo, na mũtigane na ũmaraya. Mwetheema maũndũ macio-rĩ, nĩmũgwĩka wega. Tigwoi ũhoro.
你们应该避免的是:不吃祭祀偶像的食物,要避开勒死的牲畜和血,不要淫乱。只要遵守这些要求就好了。上帝保佑你们!”
30 Nao andũ acio makiugĩrwo ũhoro, na makĩharũrũka magĩthiĩ Antiokia, kũrĩa maacookanĩrĩirie kanitha hamwe, na makĩneana marũa macio.
还有人被派到安提阿,在那里召集众人,交上这封书信。
31 Rĩrĩa andũ maathomire marũa macio, magĩkena nĩ ũndũ wa ndũmĩrĩri ya kũmoomĩrĩria ĩrĩa yaandĩkĩtwo marũa-inĩ macio.
众人读罢,因信上的劝勉之语而感到欣慰。
32 Nao Judasi na Sila, arĩa o ene maarĩ anabii, makĩaria maũndũ maingĩ ma kũũmĩrĩria na kuongerera ariũ a Ithe witũ hinya.
犹大和西拉也是先知,他们说了许多鼓励兄弟们的话,让他们获得了更大的力量。
33 Thuutha wa gũikara kũu kwa ihinda-rĩ, makiugĩrwo ũhoro na irathimo cia thayũ nĩ ariũ na aarĩ a Ithe witũ, nĩguo macooke kũrĩ andũ arĩa maamatũmĩte.
住了一段时间后,他们打道回府,带走了众人向耶路撒冷信徒送去的祝福。
34 (Nowe Sila akĩona arĩ wega aikare kũu.)
35 No Paũlũ na Baranaba magĩtigwo kũu Antiokia, kũrĩa o, na andũ angĩ aingĩ maarutanaga na makahunjia kiugo kĩa Mwathani.
但保罗和巴拿巴却住在安提阿,与众人一起进行教导,传播主之道。
36 Thuutha wa mĩthenya ĩigana ũna, Paũlũ akĩĩra Baranaba atĩrĩ, “Reke tũcooke tũgaceerere ariũ na aarĩ a Ithe witũ matũũra-inĩ mothe marĩa tũhunjĩtie kiugo kĩa Mwathani, tũkamenye ũrĩa matariĩ.”
过了一段时间,保罗对巴拿巴说:“我们回到曾经传道的那些城邦去吧,看看那里的信徒们现在如何了。”
37 Baranaba nĩeendaga kuoya Johana, ũrĩa wetagwo Mariko mathiĩ nake,
巴拿巴打算带上马可(约翰)一同去,
38 no Paũlũ ndonaga arĩ wega mathiĩ nake, tondũ nĩamatiganĩirie rĩrĩa maarĩ Pamufilia na akĩaga gũthiĩ kũruta wĩra nao.
但保罗认为带上他不合适,因为他当年在旁非利亚时曾经离开过他们,没有继续与他们一起完成自己的使命。
39 Makĩgĩa na gũkararania kũnene o nginya makĩamũkana. Baranaba akĩoya Mariko, makĩhaica marikabu, magĩthiĩ Kuporo,
两人为此大吵一架,于是分道扬镳。巴拿巴带上马可,乘船去塞浦路斯。
40 no Paũlũ agĩthuura Sila, na maarĩkia kũhooerwo wega wa Mwathani nĩ ariũ na aarĩ a Ithe witũ, magĩthiĩ.
保罗则选了西拉,当他们离开时,信徒们将他们交托给主的恩典。
41 Agĩtuĩkanĩria Suriata na Kilikia, agĩĩkagĩra makanitha hinya.
保罗走遍了叙利亚和基利家,鼓舞那里的教会。