Psalm 71
1 Bei dir, HERR, suche ich Zuflucht; laß mich nicht zuschanden werden ewiglich!
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Errette mich durch deine Gerechtigkeit und befreie mich; neige dein Ohr zu mir und hilf mir;
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 sei mir ein stets zugänglicher Felsenhorst, der du verheißen hast, mir zu helfen; denn du bist meine Felsenkluft und meine Burg.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Mein Gott, laß mich entrinnen der Hand des Gottlosen, der Faust des Ungerechten und Peinigers!
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Denn du bist meine Hoffnung, Herr, HERR, mein Gott, meine Zuversicht von meiner Jugend an.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Auf dich habe ich mich verlassen vom Mutterleib her, du hast für mich gesorgt vom Mutterschoß an, mein Ruhm gilt immer dir.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Ich komme vielen wie ein Wunder vor, und du bist meine starke Zuflucht.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Mein Mund sei deines Ruhmes voll, allezeit deiner Verherrlichung!
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Verwirf mich nicht in den Tagen des Alters, verlaß mich nicht, wenn meine Kraft abnimmt!
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Denn meine Feinde reden von mir, und die meiner Seele auflauern, ratschlagen miteinander
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 und sagen: «Gott hat ihn verlassen; jaget ihm nach und ergreift ihn; denn da ist kein Erretter!»
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O Gott, sei nicht fern von mir, mein Gott, eile mir zu Hilfe!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Es müssen sich schämen und vertilgt werden, die meine Seele anfechten, mit Schimpf und Schande müssen bedeckt werden, die mein Unglück suchen!
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Ich aber will immerdar harren und noch mehr hinzufügen zu all deinem Ruhm.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Mein Mund soll erzählen von deiner Gerechtigkeit, täglich von deinen Hilfserweisen, die ich nicht zu zählen weiß.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Ich komme in der Kraft des Herrn; HERR, ich erwähne deine Gerechtigkeit, sie allein!
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 O Gott, du hast mich von Jugend auf gelehrt, und bis hierher verkündige ich deine Wunder.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Verlaß mich, o Gott, auch bis ins Greisenalter nicht, bis ich deinen Arm verkündige dem künftigen Geschlecht, deine Kraft allen, die noch kommen sollen.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Und deine Gerechtigkeit, o Gott, ist die allerhöchste; denn du hast Großes getan; o Gott, wer ist dir gleich?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Der du uns viel Not und Unglück hast sehen lassen, du machst uns wieder lebendig und holst uns wieder aus den Tiefen der Erde herauf;
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 du machst mich um so größer und tröstest mich wiederum.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Darum will auch ich dir danken mit Saitenspiel, will deine Treue, o mein Gott, besingen, dir auf der Harfe spielen, du Heiliger Israels!
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Meine Lippen sollen jubeln, wenn ich dir singe, und meine Seele, die du erlöst hast.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Auch meine Zunge soll täglich dichten von deiner Gerechtigkeit; denn beschämt und schamrot wurden, die mein Unglück suchen.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
