< Job 13 >

1 Siehe, dies alles hat mein Auge gesehen, mein Ohr gehört und sich gemerkt;
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 was ihr wisset, weiß ich auch; ich stehe nicht hinter euch zurück.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Doch will ich nun zum Allmächtigen reden; mit Gott zu rechten, gelüstet mich.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 Ihr streicht ja doch nur Lügenpflaster und seid nichts als Quacksalber.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 O daß ihr doch schweigen könntet, das würde euch als Weisheit angerechnet!
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 So höret nun meine Rechtfertigung und achtet auf die Verteidigung meiner Lippen!
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Wollt ihr Gott zuliebe Unrechtes reden und zu seinen Gunsten lügen?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Wollt ihr seine Person ansehen oder Gottes Sachwalter spielen?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Würde es gut sein, wenn er euch erforschte? Könnt ihr ihn täuschen, wie man Menschen täuscht?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Nein, strafen wird er euch, wenn ihr im Geheimen die Person ansehet!
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Wird nicht seine Majestät euch schrecken und seine Furcht euch überfallen?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Eure Denksprüche sind Aschensprüche, und eure Schutzwehren sind von Lehm.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Schweiget vor mir und laßt mich reden; es gehe über mich, was da wolle!
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Warum sollte ich mein Fleisch in meine Zähne nehmen und mein Leben in meine Hand legen?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Siehe, er soll mich töten; ich habe keine Hoffnung; nur will ich meine Wege ihm ins Angesicht verteidigen.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Auch das schon wird mir zur Rettung dienen; denn kein Gottloser kommt vor ihn.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Höret, höret meine Rede, und meine Erklärung dringe in eure Ohren!
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Gebt acht, ich habe die Verteidigung gerüstet, ich weiß, daß ich Recht bekommen werde.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Wer will noch mit mir rechten? Denn dann wollte ich verstummen und verscheiden.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Nur zweierlei tue nicht an mir, dann will ich mich vor deinem Angesicht nicht verbergen:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Tue deine Hand von mir und erschrecke mich nicht mit deiner Furcht!
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Dann rufe Du, und ich will antworten, oder ich will reden, und Du erwidere mir!
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Wie groß ist meine Sündenschuld? Tue mir meine Übertretungen und Missetaten kund!
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Warum verbirgst du dein Angesicht und hältst mich für deinen Feind?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Verscheuchst du ein verwehtes Blatt und verfolgst einen dürren Halm?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 Denn du verschreibst mir Bitteres und lässest mich erben die Sünden meiner Jugend;
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 du legst meine Füße in den Stock und lauerst auf alle meine Schritte und zeichnest dir meine Fußspuren auf,
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 da ich doch wie Moder vergehe, wie ein Kleid, das die Motten fressen!
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.

< Job 13 >