Hohelied 1
1 Das Lied der Lieder, von Salomo.
Соломунова песма над песмама.
2 O möcht’ er mich küssen mit seines Mundes Küssen! Denn deine Liebe ist wonniger als Wein!
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 Köstlich ist der Duft deiner Salben; wie ausgegossenes Salböl ist dein Name: drum haben die Mädchen dich lieb.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Zieh mich dir nach, komm, laß uns eilen! Führe mich, König, in deine Gemächer! »Wir wollen jubeln und deiner uns freuen, wollen preisen deine Liebe mehr als Wein!« Ach, inniglich lieben sie dich.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Gebräunt bin ich, aber doch schön, ihr Töchter Jerusalems, wie die Zelte von Kedar, wie Salomos Teppiche.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Seht mich nicht an, daß so gebräunt ich bin, daß die Sonne mich so verbrannt hat! Meiner Mutter Söhne waren böse auf mich, bestellten mich zur Hüterin der Weinberge; meinen eignen Weinberg hab’ ich nicht gehütet.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Tu mir kund, du, den meine Seele liebt: wo weidest du, wo lagerst du zur Mittagszeit? Denn warum soll als Verirrte ich erscheinen bei den Herden deiner Genossen? –
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 »Wenn du das nicht weißt, du schönste unter den Weibern, so geh nur hinaus, den Spuren der Herde nach, und weide deine Zicklein bei den Zelten der Hirten!«
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 »Einem Prachtroß an Pharaos Prunkwagen vergleiche ich dich, meine Freundin:
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 reizend sind deine Wangen im Schmuck der Kettchen, dein Hals in den Perlenschnüren!
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Goldene Kettchen lassen wir dir machen mit Kügelchen von Silber.« –
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Solange der König noch in seinem Kreise weilte, gab meine Narde ihren Duft.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Mein Geliebter ist mir wie ein Myrrhenbündlein, das am Busen mir ruht;
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 ein Cyprusgebinde ist mir mein Geliebter in den Weinbergen von Engedi. –
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 »O schön bist du, meine Freundin, ja, du bist schön! Deine Augen sind Taubenaugen.« –
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 »O schön bist du, mein Geliebter, ja holdselig! Sieh, unser Lager ist frisches Grün;
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 unsres Hauses Gebälk sind Zedern, unser Getäfel Zypressen.«
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
