< Psalm 92 >
1 Ein Psalm; ein Lied für den Sabbattag. Köstlich ist’s, dem HERRN zu danken,
Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,
2 am Morgen deine Gnade zu künden und deine Treue in den Nächten
Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,
3 zum Klang zehnsaitigen Psalters und zur Harfe, zum Saitenspiel auf der Zither.
Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!
4 Denn du hast mich erfreut, o HERR, durch dein Tun, ob den Werken deiner Hände juble ich.
Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.
5 Wie groß sind deine Werke, o HERR, gewaltig tief sind deine Gedanken!
Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.
6 Nur ein unvernünft’ger Mensch erkennt das nicht, nur ein Tor sieht dies nicht ein.
Безумник не зна, и незналица не разуме то.
7 Wenn die Gottlosen sprossen wie Gras und alle Übeltäter blühen, so ist’s doch nur dazu, damit sie für immer vertilgt werden.
Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.
8 Du aber thronst auf ewig in der Höhe, HERR!
А Ти си, Господе, висок увек.
9 Denn wahrlich deine Feinde, o HERR, ja wahrlich deine Feinde kommen um: alle Übeltäter werden zerstreut.
Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;
10 Doch mein Horn erhöhst du wie das eines Wildstiers, hast allzeit mich gesalbt mit frischem Öl;
А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.
11 mein Auge wird sich weiden an meinen Feinden; vom Geschick der Bösen, die sich gegen mich erheben, wird mein Ohr mit Freuden hören.
И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.
12 Der Gerechte sproßt gleich dem Palmbaum, er wächst wie auf dem Libanon die Zeder.
Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.
13 Gepflanzt im Hause des HERRN, sprossen sie reich in den Vorhöfen unsers Gottes,
Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;
14 tragen Frucht noch im Greisenalter, sind voller Saft und frischbelaubt,
Родни су и у старости, једри и зелени,
15 um zu verkünden, daß der HERR gerecht ist, mein Fels, an dem kein Unrecht haftet.
Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.