Psalm 89

1 Ein Lehrgedicht von Ethan, dem Esrahiten. Die Gnadenerweise des HERRN will ich allzeit besingen,

Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.

2 Denn du, Herr, hast verheißen: »Auf ewig soll der Gnadenbund aufgebaut sein« fest wie den Himmel hast du deine Treue gegründet –:

Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

3 »Ich habe einen Bund geschlossen mit meinem Erwählten, habe David, meinem Knecht, geschworen:

"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:

4 ›Deinem Geschlecht will ich ewige Dauer verleihen und aufbaun deinen Thron für alle Zeiten.‹« (SELA)

Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."

5 Da priesen die Himmel deine Wundertat, o HERR, dazu deine Treue in der Versammlung der Heiligen.

Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.

6 Denn wer in der Wolkenhöhe kommt dem HERRN gleich, ist dem HERRN vergleichbar unter den Gottessöhnen,

Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

7 dem Gott, der gefürchtet ist im Kreise der Heiligen und furchtbar über alle um ihn her?

Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.

8 HERR, du Gott der Heerscharen, wer ist dir gleich? Stark bist du, HERR, und deine Treue ist rings um dich her.

Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.

9 Du herrschest über das Ungestüm des Meeres: erheben sich seine Wogen – du besänftigst sie.

Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

10 Du hast Rahab zermalmt wie einen Durchbohrten, deine Feinde mit deinem starken Arm zerstreut.

Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.

11 Dein ist der Himmel, dein auch die Erde, der Erdkreis und seine Fülle – du hast sie gegründet;

Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

12 Norden und Süden – du hast sie geschaffen, der Thabor und Hermon bejubeln deinen Namen.

Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.

13 Du hast einen Arm voll Heldenkraft: stark ist deine Hand, deine Rechte hoch erhoben.

Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

14 Gerechtigkeit und Recht sind deines Thrones Stützen, Gnade und Treue gehen vor dir her.

Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.

15 Wohl dem Volk, das zu jubeln versteht, das, o HERR, im Licht deines Angesichts wandelt:

Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;

16 ob deinem Namen frohlocken sie allezeit, ob deiner Gerechtigkeit sind sie hochgemut.

Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.

17 Denn du bist ihr Ruhm und ihre Stärke, und durch deine Gnade ragt hoch unser Horn;

Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.

18 denn dem HERRN gehört unser Schild und dem Heiligen Israels unser König.

Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.

19 Damals hast du in einem Gesicht zu deinem Frommen gesprochen: »Ich habe die Hilfe einem Helden übertragen, einen Auserwählten über das Volk erhöht:

Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.

20 ich habe David als meinen Knecht gefunden, mit meinem heiligen Öl ihn gesalbt,

Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.

21 damit meine Hand beständig mit ihm sei und mein Arm ihm Stärke verleihe.

Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.

22 Kein Feind soll ihn überlisten und kein Ruchloser ihn überwältigen;

Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

23 nein, seine Gegner will ich vor ihm zerschmettern, und die ihn hassen, will ich niederschlagen.

Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

24 Doch mit ihm soll meine Treue und Gnade sein, durch meinen Namen soll sein Horn hoch ragen;

Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

25 ich will das Meer unter seine Hand tun und seine Rechte auf die Ströme legen.

Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

26 Er soll zu mir rufen: ›Mein Vater bist du, mein Gott und der Fels meines Heils!‹

Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.

27 So will auch ich ihn zum Erstgeborenen machen, zum höchsten unter den Königen der Erde.

И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

28 Für immer will ich ihm meine Gnade bewahren, und mein Bund soll fest ihm bleiben;

Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.

29 für immer will ich sein Geschlecht erhalten und seinen Thron, solange der Himmel steht.

Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.

30 Wenn seine Söhne mein Gesetz verlassen und nicht in meinen Rechten wandeln,

Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;

31 wenn sie meine Satzungen entweihen und meine Gebote nicht beachten:

Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,

32 so werde ich zwar mit der Rute ihren Abfall strafen und ihre Übertretung mit Schlägen,

Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

33 doch meine Gnade will ich ihm nicht entziehen und meine Treue nimmer verleugnen;

Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

34 ich werde meinen Bund nicht entweihen und den Ausspruch meiner Lippen nicht ändern.

Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.

35 Ein für allemal hab’ ich bei meiner Heiligkeit geschworen niemals werde ich David belügen –:

Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

36 ›Sein Geschlecht soll ewig bestehn, sein Thron wie die Sonne vor mir,

Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

37 wie der Mond soll für immer er bleiben‹: der Zeuge in Wolkenhöhen ist treu!« (SELA)

Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

38 Und dennoch hast du verworfen und verstoßen, hast Zorn gegen deinen Gesalbten betätigt;

А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

39 du hast den Bund mit deinem Knecht gebrochen, seine Krone entweiht und zu Boden geschleudert;

Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

40 all seine Mauern hast du eingerissen, seine festen Plätze in Trümmer gelegt.

Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

41 Es plündern ihn alle, die des Weges ziehen, seinen Nachbarn ist er zum Spott geworden.

Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.

42 Du hast den Arm seiner Dränger hoch erhoben und all seine Feinde mit Freude erfüllt;

Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.

43 auch hast du rückwärts gewandt sein scharfes Schwert und im Krieg ihn nicht aufrecht gehalten (siegreich erhalten);

Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;

44 du hast seinem Glanz ein Ende gemacht und seinen Thron zu Boden gestürzt;

Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;

45 du hast die Tage seiner Jugend verkürzt, hast ihn mit Schande bedeckt. (SELA)

Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

46 Bis wann, HERR, willst du dich ganz verbergen? Bis wann soll lodern wie Feuer dein Zorn?

Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?

47 Bedenke, wie kurz meine Lebenszeit ist, wie vergänglich du alle Menschenkinder geschaffen!

Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

48 Wo ist ein Mensch, der leben bleibt und den Tod nicht sieht, seine Seele errettet vor des Totenreichs Macht? (Sheol h7585)

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)

49 Wo sind deine früheren Gnadenverheißungen, Allherr, die du David zugeschworen in deiner Treue?

Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

50 Gedenke, Allherr, der Schmach deiner Knechte, daß ich tragen muß in meinem Busen den Hohn von all den vielen Völkern,

Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,

51 womit deine Feinde, o HERR, geschmäht uns haben, womit geschmäht sie haben die Fußstapfen

Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.

52 Gepriesen sei der HERR in Ewigkeit! Amen, ja Amen!

Благословен Господ увек! Амин, амин.