< Psalm 66 >

1 Dem Musikmeister; ein Lied, ein Psalm. Jauchzet Gott, ihr Lande alle!
Покликни Богу, сва земљо!
2 Lobsinget der Ehre seines Namens,
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Sprechet zu Gott: »Wie wunderbar ist dein Walten! Ob der Fülle deiner Macht huldigen dir sogar deine Feinde.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Alle Lande müssen vor dir sich niederwerfen und dir lobsingen, lobsingen deinem Namen!« (SELA)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Kommt und schauet die Großtaten Gottes, der wunderbar ist im Walten über den Menschenkindern!
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Er wandelte das Meer in trocknes Land, so daß man den Strom zu Fuß durchzog; drum wollen wir uns freun!
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Ewig herrscht er in seiner Macht; seine Augen haben acht auf die Völker: die Widerspenstigen dürfen sich nicht stolz erheben. (SELA)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Preiset, ihr Völker, unsern Gott, laßt laut seinen Ruhm erschallen,
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 ihn, der unsre Seele am Leben erhalten und unsern Fuß nicht hat wanken lassen.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Wohl hast du uns geprüft, o Gott, uns geläutert, wie man Silber läutert;
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 du hast uns ins Netz geraten lassen, hast drückende Last auf unsern Rücken gelegt;
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Menschen hast du hinfahren lassen über unser Haupt, durch Feuer und Wasser haben wir ziehen müssen: doch endlich hast du uns ins Freie hinausgeführt.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Ich komme mit Brandopfern in dein Haus, entrichte dir meine Gelübde,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 zu denen meine Lippen sich verpflichtet haben, und die mein Mund verheißen in meiner Not.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Brandopfer von Mastvieh will ich dir bringen samt dem Opferduft von Widdern; Rinder samt Böcken will ich zubereiten. (SELA)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Kommt her und höret, ihr Gottesfürchtigen alle: ich will erzählen, was er an meiner Seele getan!
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Zu ihm hab’ ich laut mit meinem Munde gerufen, während Lobpreis schon auf meiner Zunge lag.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Wäre mein Sinn auf Böses gerichtet gewesen, so hätte der Allherr mich nicht erhört.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Aber Gott hat mich erhört, hat geachtet auf mein lautes Flehen.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Gepriesen sei Gott, der mein Flehen nicht verworfen und seine Gnade mir nicht versagt hat!
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

< Psalm 66 >