< Psalm 61 >
1 Dem Musikmeister über das Saitenspiel; von David. Höre, o Gott, mein lautes Rufen,
Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.
2 Vom Ende der Erde ruf’ ich zu dir, da mein Herz verschmachtet. Auf einen Felsen, der mir zu hoch ist, wollest du mich führen!
Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.
3 Denn du bist mir stets eine Zuflucht gewesen, ein starker Turm vor dem Feinde.
Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.
4 Könnt’ ich doch allzeit weilen in deinem Zelt, im Schutze deiner Flügel mich bergen! (SELA)
Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.
5 Denn du, Gott, hörst auf meine Gelübde, hast Besitz (mir) gewährt, wie die ihn erhalten, die deinen Namen fürchten.
Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.
6 Füge neue Tage den Tagen des Königs hinzu, laß seine Jahre dauern für und für!
Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.
7 Ewig möge er thronen vor Gottes Angesicht! Entbiete Gnade und Treue, daß sie ihn behüten!
Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.
8 Dafür will ich ewig deinem Namen lobsingen, auf daß ich meine Gelübde bezahle Tag für Tag.
Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.