Psalm 59
1 Dem Musikmeister, nach (der Singweise = Melodie) »Vertilge nicht«; ein Lied von David, als Saul das Haus bewachen ließ, um ihn zu töten. Rette mich von meinen Feinden, mein Gott!
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Rette mich von den Übeltätern und hilf mir gegen die Blutmenschen!
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Denn siehe, sie trachten mir nach dem Leben; Starke rotten sich gegen mich zusammen ohne mein Verschulden, o HERR, und ohne daß ich gefehlt.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Gegen einen Schuldlosen stürmen sie an und stellen sich auf: erwache, komm mir zu Hilfe und sieh darein!
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Ja, du, o HERR, Gott der Heerscharen, Israels Gott, wache auf, um alle Heiden zu strafen! Verschone keinen der treulosen Frevler! (SELA)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Jeden Abend kommen sie wieder, heulen wie Hunde und streifen umher in der Stadt.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Siehe, sie geifern mit ihrem Munde, Schwerter stecken in ihren Lippen, denn (sie denken): »Wer hört es?«
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Doch du, o HERR, du lachest ihrer, spottest aller Heiden.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Meine Stärke, deiner will ich harren, denn Gott ist meine feste Burg.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Mein Gott kommt mir entgegen mit seiner Gnade; Gott läßt meine Lust mich sehn an meinen Feinden.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Töte sie nicht, daß mein Volk sie nicht vergesse! Treibe sie in die Irre durch deine Macht und stürze sie nieder, du, unser Schild, o Allherr!
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 Sündhaft ist ihr Mund, das Wort ihrer Lippen; drum laß sie sich fangen in ihrem Hochmut wegen der Flüche und Lügen, die sie reden!
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Vertilge sie im Zorn, vertilge sie, daß sie nicht mehr sind! Laß sie inne werden, daß Gott in Jakob herrscht, bis an die Enden der Erde! (SELA)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Jeden Abend kommen sie wieder, heulen wie Hunde und streifen umher in der Stadt;
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 sie schweifen umher nach Fraß und knurren, sind sie nicht satt geworden.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 Ich aber will deine Stärke besingen und am Morgen ob deiner Gnade jubeln; denn du bist eine feste Burg für mich gewesen, eine Zuflucht zur Zeit meiner Drangsal.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Meine Stärke, dir will ich lobsingen! Denn Gott ist meine feste Burg, der Gott, der mir Gnade erweist.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
