Psalm 50

1 Ein Psalm von Asaph. Der Gott der Götter, der HERR, redet und ruft der Erde zu

Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

2 aus Zion, der Krone der Schönheit, strahlt Gott in lichtem Glanz hervor:

Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

3 unser Gott kommt und kann nicht schweigen, verzehrendes Feuer geht vor ihm her, und rings um ihn her stürmt es gewaltig.

Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

4 Er ruft dem Himmel droben zu und der Erde, um sein Volk zu richten:

Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

5 »Versammelt mir meine Gesetzestreuen, die den Bund mit mir geschlossen beim Opfer!«

"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

6 Da taten die Himmel seine Gerechtigkeit kund; denn Gott selbst ist’s, der da Gericht hält. (SELA)

(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

7 »Höre, mein Volk, und laß mich reden, Israel, daß ich dich ernstlich warne: Gott, dein Gott bin ich!

Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

8 Nicht deiner Opfer wegen rüge ich dich, sind doch deine Brandopfer stets mir vor Augen.

Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

9 Doch ich mag nicht Stiere nehmen aus deinem Hause, nicht Böcke aus deinen Hürden;

Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

10 denn mein ist alles Wild des Waldes, das Getier auf meinen Bergen zu Tausenden.

Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

11 Ich kenne jeden Vogel auf den Bergen, und was auf dem Felde sich regt, steht mir zur Verfügung.

Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

12 Hätte ich Hunger: ich brauchte es dir nicht zu sagen, denn mein ist der Erdkreis und all seine Fülle.

Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

13 Esse ich etwa das Fleisch von Stieren, und soll ich das Blut von Böcken trinken?

Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

14 Bringe Dank dem HERRN als Opfer dar und bezahle so dem Höchsten deine Gelübde,

Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

15 und rufe mich an am Tage der Not, so will ich dich retten, und du sollst mich preisen!«

Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

16 Zum Gottlosen aber spricht der Allherr: »Was hast du meine Satzungen aufzuzählen und meinen Bund im Munde zu führen,

А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

17 da du selbst doch die Zucht mißachtest und meinen Worten den Rücken kehrst?

А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

18 Siehst du einen Dieb, so befreundest du dich mit ihm, und mit Ehebrechern hast du Gemeinschaft;

Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

19 deinem Munde läßt du freien Lauf zur Bosheit, und deine Zunge zettelt Betrug an;

Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

20 du sitzest da und redest (Böses) gegen deinen Bruder und bringst den Sohn deiner Mutter in Verruf!

Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

21 Das (alles) hast du getan, und ich habe geschwiegen; da hast du gedacht, ich sei so wie du. Das mache ich dir zum Vorwurf und gebe dir’s zu bedenken.

Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

22 O beherzigt das wohl, ihr Gottvergeßnen: sonst raffe ich euch hinweg ohne Rettung!

Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

23 Wer Dank als Opfer darbringt, erweist mir Ehre, und wer unsträflich wandelt, den lasse ich schauen Gottes Heil.«

Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.