Psalm 4
1 Dem Musikmeister, mit Saitenspiel; ein Psalm von David. Wenn ich rufe, erhöre mich,
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 Ihr Herrensöhne, wie lange noch soll meine Ehre geschändet werden? Wie lange noch wollt ihr an Eitlem hangen, auf Lügen ausgehn? (SELA)
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 Erkennt doch, daß der HERR den ihm Getreuen sich auserkoren: der HERR vernimmt’s, wenn ich zu ihm rufe.
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Seid zornerregt, doch versündigt euch nicht! Denkt nach im stillen auf eurem Lager und schweigt! (SELA)
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Bringt Opfer der Gerechtigkeit dar und vertraut auf den HERRN!
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 Es sagen gar viele: »Wer läßt Gutes uns schauen?« Erhebe über uns, o HERR, das Licht deines Angesichts!
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 Du hast mir größere Freude ins Herz gegeben als ihnen zur Zeit, wo sie Korn und Wein in Fülle haben.
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 In Frieden will ich beides, mich niederlegen und schlafen; denn du allein, HERR, läßt mich in Sicherheit wohnen.
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
