Psalm 38
1 Ein Psalm von David, bei Darbringung des Duftopfers. HERR, nicht in deinem Zorne strafe mich,
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Denn deine Pfeile sind in mich eingedrungen, und deine Hand liegt schwer auf mir:
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 nichts ist gesund an meinem Leib ob deinem Zürnen, nichts heil an meinen Gliedern ob meiner Sünde.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Denn meine Missetaten schlagen mir über dem Haupt zusammen; wie eine schwere Last sind sie mir zu schwer geworden.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Es faulen, es eitern meine Wunden infolge meiner Torheit.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Ich bin gekrümmt, tief niedergebeugt; den ganzen Tag geh’ ich trauernd einher;
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 denn meine Lenden sind voll von Entzündung, und nichts ist unversehrt an meinem Leibe.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Erschöpft bin ich und ganz zerschlagen, ich schreie auf infolge des Stöhnens meines Herzens.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 O Allherr, all mein Verlangen ist dir bekannt, und meine Seufzer sind dir nicht verborgen.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mein Herz pocht stürmisch, meine Kraft hat mich verlassen, und das Licht meiner Augen, auch das ist dahin!
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Meine Freunde und Genossen stehn abseits von meinem Elend, und meine nächsten Verwandten halten sich fern.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Die nach dem Leben mir trachten, legen mir Schlingen, und die mein Unglück suchen, verabreden Unheil und sinnen auf Trug den ganzen Tag.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Doch ich bin wie ein Tauber, höre es nicht, und bin wie ein Stummer, der den Mund nicht auftut;
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 ja, ich bin wie einer, der nicht hören kann und in dessen Mund keine Widerrede ist;
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 denn auf dich, HERR, warte ich: du wirst antworten, o Allherr, mein Gott;
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 denn ich sage: »Daß sie nur nicht über mich frohlocken, nur nicht beim Wanken meines Fußes gegen mich großtun!«
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Denn nahe bin ich am Zusammenbrechen, und mein Schmerz ist mir allezeit gegenwärtig.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Ach! Ich bekenne meine Schuld, bin bekümmert ob meiner Sünde!
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Dagegen die ohne Grund mich befeinden, sind stark, und zahlreich sind, die ohn’ Ursach’ mich hassen,
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 und solche, die mir Gutes mit Bösem vergelten, sind meine Widersacher, weil fest am Guten ich halte.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Verlaß mich nicht, o HERR, mein Gott, sei nicht ferne von mir!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Eile zu meinem Schutz herbei, o Allherr, meine Rettung!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
