Psalm 147
1 Preiset den HERRN! Denn schön ist’s, unserm Gott zu lobsingen, ja lieblich und wohlgeziemend ist Lobgesang.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Der HERR baut Jerusalem wieder auf, er sammelt Israels zerstreute Söhne;
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 er heilt, die zerbrochnen Herzens sind, und verbindet ihre Wunden;
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 er bestimmt den Sternen ihre Zahl und ruft sie alle mit Namen.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Groß ist unser Herr und allgewaltig, für seine Weisheit gibt’s kein Maß.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Der HERR hilft den Gebeugten auf, doch die Gottlosen stürzt er nieder zu Boden.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Stimmt für den HERRN ein Danklied an, spielt unserm Gott auf der Zither –
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 ihm, der den Himmel mit Wolken bedeckt und Regen schafft für die Erde, der Gras auf den Bergen sprießen läßt,
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 der den Tieren ihr Futter gibt, den jungen Raben, die zu ihm schreien!
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Er hat nicht Lust an der Stärke des Rosses, nicht Gefallen an den Schenkeln des Mannes;
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Gefallen hat der HERR an denen, die ihn fürchten, an denen, die auf seine Gnade harren.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Preise den HERRN, Jerusalem, lobsinge, Zion, deinem Gott!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Denn er hat die Riegel deiner Tore stark gemacht, gesegnet deine Kinder in deiner Mitte;
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 er schafft deinen Grenzen Sicherheit, sättigt dich mit dem Mark des Weizens.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Er läßt sein Machtwort nieder zur Erde gehn: gar eilig läuft sein Gebot dahin;
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 er sendet Schnee wie Wollflocken und streut den Reif wie Asche aus;
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 er wirft seinen Hagel wie Brocken herab: wer kann bestehn vor seiner Kälte?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Doch läßt er sein Gebot ergehn, so macht er sie schmelzen; läßt er wehn seinen Tauwind, so rieseln die Wasser.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Er hat Jakob sein Wort verkündet, Israel sein Gesetz und seine Rechte.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Mit keinem (anderen) Volk ist so er verfahren, drum kennen sie seine Rechte nicht. Halleluja!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
