Psalm 143
1 Ein Psalm Davids. HERR, höre mein Gebet,
Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.
2 und geh nicht ins Gericht mit deinem Knecht! Denn vor dir ist kein Lebender gerecht.
И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.
3 Ach, der Feind verfolgt meine Seele, hat mein Leben zu Boden geschlagen, versetzt mich in Nacht wie die ewig Toten.
Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
4 Nun will mein Geist in mir verzagen, mein Herz erstarrt mir in der Brust.
Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.
5 Ich gedenke der früheren Tage, rufe all deine Taten mir ins Gedächtnis, denke über dein ganzes Walten nach;
Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.
6 ich breite meine Hände aus nach dir: meine Seele dürstet nach dir wie lechzendes Land. (SELA)
Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.
7 Eile, mich zu erhören, o HERR: mein Geist verzagt! Verhülle dein Angesicht nicht vor mir, sonst werde ich denen gleich, die ins Totenreich gefahren.
Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
8 Laß schon früh am Morgen mich deine Gnade erfahren, denn auf dich vertraue ich! Tu mir kund den Weg, den ich gehn soll, denn zu dir erhebe ich meine Seele!
Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.
9 Rette mich, HERR, von meinen Feinden: zu dir nehme ich meine Zuflucht!
Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.
10 Lehre mich das dir Wohlgefällige tun, denn du bist mein Gott: dein guter Geist führe mich auf ebener Bahn!
Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.
11 Um deines Namens willen, HERR, erhalt’ mich am Leben, nach deiner Gerechtigkeit hilf mir aus der Not,
Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.
12 und nach deiner Gnade vertilge meine Feinde und vernichte alle, die meine Seele bedrängen; ich bin ja dein Knecht!
И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.
