Psalm 126

1 Ein Wallfahrtslied. Als der HERR einst Zions Mißgeschick wandte,

Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

2 Damals war unser Mund voll Lachens und unsre Zunge voll Jubels; damals sagte man unter den Heiden: »Der HERR hat Großes an ihnen getan!«

Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

3 Ja, Großes hatte der HERR an uns getan: wie waren wir fröhlich!

Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4 Wende, o HERR, unser Mißgeschick gleich den Bächen im Mittagsland!

Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

5 Die mit Tränen säen, werden mit Jubel ernten.

Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

6 Wohl schreitet man weinend dahin, wenn man trägt den Samen zur Aussaat; doch jubelnd kehrt man heim, mit Garben beladen.

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.