Psalm 66
1 Ein Psalmlied, vorzusingen. Jauchzet Gott, alle Lande!
Покликни Богу, сва земљо!
2 Lobsinget zu Ehren seinem Namen; rühmet ihn herrlich!
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Sprechet zu Gott: “Wie wunderbar sind deine Werke! es wird deinen Feinden fehlen vor deiner großen Macht.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Alles Land bete dich an und lobsinge dir, lobsinge deinem Namen.” (Sela)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Kommet her und sehet an die Werke Gottes, der so wunderbar ist in seinem Tun unter den Menschenkindern.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Er verwandelt das Meer ins Trockene, daß man zu Fuß über das Wasser ging; dort freuten wir uns sein.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Er herrscht mit seiner Gewalt ewiglich; seine Augen schauen auf die Völker. Die Abtrünnigen werden sich nicht erhöhen können. (Sela)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Lobet, ihr Völker, unsern Gott; lasset seinen Ruhm weit erschallen,
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 der unsre Seelen im Leben erhält und läßt unsre Füße nicht gleiten.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Denn, Gott, du hast uns versucht und geläutert wie das Silber geläutert wird;
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 du hast uns lassen in den Turm werfen; du hast auf unsere Lenden eine Last gelegt;
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 du hast Menschen lassen über unser Haupt fahren; wir sind in Feuer und Wasser gekommen: aber du hast uns ausgeführt und erquickt.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Darum will ich mit Brandopfern gehen in dein Haus und dir meine Gelübde bezahlen,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 wie ich meine Lippen habe aufgetan und mein Mund geredet hat in meiner Not.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Ich will dir Brandopfer bringen von feisten Schafen samt dem Rauch von Widdern; ich will opfern Rinder mit Böcken. (Sela)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Kommet her, höret zu alle, die ihr Gott fürchtet; ich will erzählen, was er an meiner Seele getan hat.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Zu ihm rief ich mit meinem Munde, und pries ihn mit meiner Zunge.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Wo ich Unrechtes vorhätte in meinem Herzen, so würde der Herr nicht hören;
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 aber Gott hat mich erhört und gemerkt auf mein Flehen.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Gelobt sei Gott, der mein Gebet nicht verwirft noch seine Güte von mir wendet.
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
