Psalm 90
1 Ein Gebet Moses, des Mannes Gottes.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 HERR Gott, du bist unsere Zuflucht für und für. Ehe denn die Berge worden und die Erde und die Welt geschaffen worden, bist du, Gott, von Ewigkeit zu Ewigkeit,
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 der du die Menschen lässest sterben und sprichst: Kommt wieder, Menschenkinder!
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Denn tausend Jahre sind vor dir wie der Tag, der gestern vergangen ist, und wie eine Nachtwache.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Du lässest sie dahinfahren wie einen Strom, und sind wie ein Schlaf, gleichwie ein Gras, das doch bald welk wird,
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 das da frühe blühet und bald welk wird und des Abends abgehauen wird und verdorret.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Das macht dein Zorn, daß wir so vergehen, und dein Grimm, daß wir so plötzlich dahin müssen.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Denn unsere Missetat stellest du vor dich, unsere unerkannte Sünde ins Licht vor deinem Angesichte.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Darum fahren alle unsere Tage dahin durch deinen Zorn; wir bringen unsere Jahre zu wie ein Geschwätz.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Unser Leben währet siebenzig Jahre, und wenn's hoch kommt, so sind's achtzig Jahre; und wenn's köstlich gewesen ist, so ist's Mühe und Arbeit gewesen; denn es fähret schnell dahin, als flögen wir davon.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Wer glaubt es aber, daß du so sehr zürnest? und wer fürchtet sich vor solchem deinem Grimm?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Lehre uns bedenken, daß wir sterben müssen, auf daß wir klug werden.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 HERR, kehre dich doch wieder zu uns und sei deinen Knechten gnädig!
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Fülle uns frühe mit deiner Gnade, so wollen wir rühmen und fröhlich sein unser Leben lang.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Erfreue uns nun wieder, nachdem du uns so lange plagest, nachdem wir so lange Unglück leiden.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Zeige deinen Knechten deine Werke und deine Ehre ihren Kindern!
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Und der HERR, unser Gott, sei uns freundlich und fördere das Werk unserer Hände bei uns; ja das Werk unserer Hände wolle er fördern!
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
