Psalm 88
1 Ein Psalmlied der Kinder Korah, vorzusingen, von der Schwachheit der Elenden. Eine Unterweisung Hemans, des Esrahiten. HERR Gott, mein Heiland, ich schreie Tag und Nacht vor dir.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Laß mein Gebet vor dich kommen; neige deine Ohren zu meinem Geschrei!
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Ich bin geachtet gleich denen, die zur Hölle fahren; ich bin wie ein Mann, der keine Hilfe hat. (questioned)
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Ich liege unter den Toten verlassen, wie die Erschlagenen, die im Grabe liegen, deren du nicht mehr gedenkest, und sie von deiner Hand abgesondert sind.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Du hast mich in die Grube hinuntergelegt, in die Finsternis und in die Tiefe.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Dein Grimm drücket mich, und drängest mich mit allen deinen Fluten. (Sela)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Meine Freunde hast du ferne von mir getan; du hast mich ihnen zum Greuel gemacht. Ich liege gefangen und kann nicht auskommen.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Meine Gestalt ist jämmerlich vor Elend. HERR, ich rufe dich an täglich; ich breite meine Hände aus zu dir.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Wirst du denn unter den Toten Wunder tun, oder werden die Verstorbenen aufstehen und dir danken? (Sela)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Wird man in Gräbern erzählen deine Güte und deine Treue im Verderben?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Mögen denn deine Wunder in Finsternis erkannt werden, oder deine Gerechtigkeit im Lande, da man nichts gedenket?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Aber ich schreie zu dir, HERR, und mein Gebet kommt frühe vor dich,
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Warum verstößest du, HERR, meine Seele und verbirgest dein Antlitz vor mir?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Ich bin elend und ohnmächtig, daß ich so verstoßen bin, und leide dein Schrecken, daß ich schier verzage.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Dein Grimm gehet über mich, dein Schrecken drücket mich.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Sie umgeben mich täglich wie Wasser und umringen mich miteinander.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
