Psalm 59
1 Ein gülden Kleinod Davids, daß er nicht umkäme, da Saul hinsandte und ließ sein Haus bewahren, daß er ihn tötete. Errette mich, mein Gott, von meinen Feinden und schütze mich vor denen, so sich wider mich setzen!
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Errette mich von den Übeltätern und hilf mir von den Blutgierigen!
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Denn siehe, HERR, sie lauern auf meine Seele; die Starken sammeln sich wider mich ohne meine Schuld und Missetat.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Sie laufen ohne meine Schuld und bereiten sich. Erwache und begegne mir und siehe drein!
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Du, HERR, Gott Zebaoth, Gott Israels, wache auf und suche heim alle Heiden; sei der keinem gnädig, die so verwegene Übeltäter sind! (Sela)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Des Abends laß sie wiederum auch heulen wie die Hunde und in der Stadt umherlaufen.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Siehe, sie plaudern miteinander; Schwerter sind in ihren Lippen: Wer sollt es hören?
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Aber du, HERR, wirst ihrer lachen und aller Heiden spotten.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Vor ihrer Macht halt ich mich zu dir; denn Gott ist mein Schutz.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Gott erzeigt mir reichlich seine Güte; Gott läßt mich meine Lust sehen an meinen Feinden.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Erwürge sie nicht, daß es mein Volk nicht vergesse; zerstreue sie aber mit deiner Macht, HERR, unser Schild, und stoße sie hinunter!
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 Ihre Lehre ist eitel Sünde, und verharren in ihrer Hoffart und predigen eitel Fluchen und Widersprechen.
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Vertilge sie ohne alle Gnade! Vertilge sie, daß sie nichts seien und inne werden, daß Gott HERRSCher sei in Jakob, in aller Welt. (Sela)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Des Abends laß sie wiederum auch heulen wie die Hunde und in der Stadt umherlaufen.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Laß sie hin und herlaufen um Speise und murren, wenn sie nicht satt werden.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 Ich aber will von deiner Macht singen und des Morgens rühmen deine Güte; denn du bist mein Schutz und Zuflucht in meiner Not.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
