Psalm 44
1 Eine Unterweisung der Kinder Korah, vorzusingen, Gott, wir haben mit unsern Ohren gehöret, unsere Väter haben uns erzählet, was du getan hast zu ihren Zeiten vor alters.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Du hast mit deiner Hand die Heiden vertrieben, aber sie hast du eingesetzt; du hast die Völker verderbet, aber sie hast du ausgebreitet.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Denn sie haben das Land nicht eingenommen durch ihr Schwert, und ihr Arm half ihnen nicht, sondern deine Rechte, dein Arm und das Licht deines Angesichts; denn du hattest Wohlgefallen an ihnen.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Gott, du bist derselbe mein König, der du Jakob Hilfe verheißest.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Durch dich wollen wir unsere Feinde zerstoßen; in deinem Namen wollen wir untertreten, die sich wider uns setzen.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Denn ich verlasse mich nicht auf meinen Bogen, und mein Schwert kann mir nicht helfen,
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 sondern du hilfst uns von unsern Feinden und machest zuschanden, die uns hassen.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Wir wollen täglich rühmen von Gott und deinem Namen danken ewiglich. (Sela)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Warum verstößest du uns denn nun und lässest uns zuschanden werden und zeuchst nicht aus unter unserm Heer?
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Du lässest uns fliehen vor unserm Feinde, daß uns berauben, die uns hassen.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Du lässest uns auffressen wie Schafe und zerstreuest uns unter die Heiden.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Du verkaufest dein Volk umsonst und nimmst nichts drum.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Du machst uns zur Schmach unsern Nachbarn, zum Spott und Hohn denen, die um uns her sind.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Du machst uns zum Beispiel unter den Heiden, und daß die Völker das Haupt über uns schütteln.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Täglich ist meine Schmach vor mir, und mein Antlitz ist voller Schande,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 daß ich die Schänder und Lästerer hören und die Feinde und Rachgierigen sehen muß.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Dies alles ist über uns kommen, und haben doch dein nicht vergessen, noch untreulich in deinem Bunde gehandelt;
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 unser Herz ist nicht abgefallen, noch unser Gang gewichen von deinem Wege,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 daß du uns so zerschlägest unter den Drachen und bedeckest uns mit Finsternis.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Wenn wir des Namens unsers Gottes vergessen hätten und unsere Hände aufgehoben zum fremden Gott,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 das möchte Gott wohl finden; nun kennet er ja unsers Herzens Grund.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Denn wir werden ja um deinetwillen täglich erwürget und sind geachtet wie Schlachtschafe.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Erwecke dich, HERR, warum schläfst du? Wache auf und verstoße uns nicht so gar!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Warum verbirgest du dein Antlitz, vergissest unsers Elends und Dranges?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Denn unsere Seele ist gebeuget zur Erde; unser Bauch klebet am Erdboden.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
