Psalm 38
1 Ein Psalm Davids zum Gedächtnis. HERR, strafe mich nicht in deinem Zorn und züchtige mich nicht in deinem Grimm!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Denn deine Pfeile stecken in mir, und deine Hand drücket mich.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Es ist nichts Gesundes an meinem Leibe vor deinem Dräuen, und ist kein Friede in meinen Gebeinen vor meiner Sünde.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Denn meine Sünden gehen über mein Haupt, wie eine schwere Last sind sie mir zu schwer worden.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Meine Wunden stinken und eitern vor meiner Torheit.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Ich gehe krumm und sehr gebückt; den ganzen Tag gehe ich traurig.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Denn meine Lenden verdorren ganz, und ist nichts Gesundes an meinem Leibe.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Es ist mit mir gar anders und bin sehr zerstoßen. Ich heule vor Unruhe meines Herzens.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 HERR, vor dir ist alle meine Begierde und mein Seufzen ist dir nicht verborgen.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mein Herz bebet, meine Kraft hat mich verlassen, und das Licht meiner Augen ist nicht bei mir.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Meine Lieben und Freunde stehen gegen mich und scheuen meine Plage, und meine Nächsten treten ferne.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Und die mir nach der Seele stehen, stellen mir; und die mir übel wollen, reden, wie sie Schaden tun wollen, und gehen mit eitel Listen um.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Ich aber muß sein wie ein Tauber und nicht hören, und wie ein Stummer, der seinen Mund nicht auftut.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Und muß sein wie einer, der nicht höret und der keine Widerrede in seinem Munde hat.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Aber ich harre, HERR, auf dich; du, HERR, mein Gott, wirst erhören.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Denn ich denke, daß sie ja sich nicht über mich freuen. Wenn mein Fuß wankete; würden sie sich hoch rühmen wider mich.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Denn ich bin zu Leiden gemacht, und mein Schmerz ist immer vor mir.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Denn ich zeige meine Missetat an und sorge für meine Sünde.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Aber meine Feinde leben und sind mächtig; die mich unbillig hassen, sind groß.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Und die mir Arges tun um Gutes, setzen sich wider mich, darum daß ich ob dem Guten halte.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Verlaß mich nicht, HERR, mein Gott; sei nicht ferne von mir!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
