Psalm 31
1 Ein Psalm Davids, vorzusingen. HERR, auf dich traue ich. Laß mich nimmermehr zuschanden werden; errette mich durch deine Gerechtigkeit!
У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2 Neige deine Ohren zu mir, eilend hilf mir! Sei mir ein starker Fels und eine Burg, daß du mir helfest.
Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3 Denn du bist mein Fels und meine Burg, und um deines Namens willen wollest du mich leiten und führen.
Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4 Du wollest mich aus dem Netze ziehen, das sie mir gestellet haben; denn du bist meine Stärke.
Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5 In deine Hände befehle ich meinen Geist; du hast mich erlöset, HERR, du treuer Gott.
У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6 Ich hasse, die da halten auf lose Lehre; ich hoffe aber auf den HERRN.
Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7 Ich freue mich und bin fröhlich über deiner Güte, daß du mein Elend ansiehest und erkennest meine Seele in der Not
Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8 und übergibst mich nicht in die Hände des Feindes; du stellest meine Füße auf weiten Raum.
Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9 HERR, sei mir gnädig, denn mir ist angst; meine Gestalt ist verfallen vor Trauern, dazu meine Seele und mein Bauch.
Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10 Denn mein Leben hat abgenommen vor Trübnis und meine Zeit vor Seufzen; meine Kraft ist verfallen vor meiner Missetat, und meine Gebeine sind verschmachtet.
Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11 Es gehet mir so übel, daß ich bin eine große Schmach worden meinen Nachbarn und eine Scheu meinen Verwandten; die mich sehen auf der Gasse, fliehen vor mir.
Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12 Mein ist vergessen im Herzen wie eines Toten; ich bin worden wie ein zerbrochen Gefäß.
Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13 Denn viele schelten mich übel, daß jedermann sich vor mir scheuet; sie ratschlagen miteinander über mich und denken mir das Leben zu nehmen.
Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14 Ich aber, HERR, hoffe auf dich und spreche: Du bist mein Gott.
А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15 Meine Zeit stehet in deinen Händen. Errette mich von der Hand meiner Feinde und von denen, die mich verfolgen.
У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16 Laß leuchten dein Antlitz über deinen Knecht; hilf mir durch deine Güte!
Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17 HERR, laß mich nicht zuschanden werden; denn ich rufe dich an. Die Gottlosen müssen zuschanden und geschweiget werden in der Hölle. (Sheol h7585)
Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
18 Verstummen müssen falsche Mäuler, die da reden wider den Gerechten, steif, stolz und höhnisch.
Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19 Wie groß ist deine Güte, die du verborgen hast denen, die dich fürchten, und erzeigest denen, die vor den Leuten auf dich trauen.
Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20 Du verbirgest sie heimlich bei dir vor jedermanns Trotz; du verdeckest sie in der Hütte vor den zänkischen Zungen.
Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21 Gelobet sei der HERR, daß er hat eine wunderliche Güte mir bewiesen in einer festen Stadt!
Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22 Denn ich sprach in meinem Zagen: Ich bin von deinen Augen verstoßen; dennoch höretest du meines Flehens Stimme, da ich zu dir schrie.
Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23 Liebet den HERRN, alle seine Heiligen! Die Gläubigen behütet der HERR und vergilt reichlich dem, der Hochmut übet.
Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
