< Sprueche 16 >
1 Der Mensch setzt ihm wohl vor im Herzen; aber vom HERRN kommt, was die Zunge reden soll.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Einen jeglichen dünken seine Wege rein sein; aber allein der HERR macht das Herz gewiß.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Befiehl dem HERRN deine Werke, so werden deine Anschläge fortgehen.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Der HERR macht alles um sein selbst willen, auch den Gottlosen zum bösen Tage.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Ein stolz Herz ist dem HERRN ein Greuel und wird nicht ungestraft bleiben, wenn sie sich gleich alle aneinander hängen.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Durch Güte und Treue wird Missetat versöhnet; und durch die Furcht des HERRN meidet man das Böse.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Wenn jemands Wege dem HERRN wohlgefallen, so macht er auch seine Feinde mit ihm zufrieden.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Es ist besser wenig mit Gerechtigkeit denn viel Einkommens mit Unrecht.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Des Menschen Herz schlägt seinen Weg an, aber der HERR allein gibt, daß er fortgehe.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Weissagung ist in dem Munde des Königs; sein Mund fehlet nicht im Gericht.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Rechte Waage und Gewicht ist vom HERRN; und alle Pfunde im Sack sind seine Werke.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Vor den Königen unrecht tun, ist ein Greuel; denn durch Gerechtigkeit wird der Thron bestätiget.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Recht raten gefällt den Königen; und wer gleich zu rät, wird geliebet.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Des Königs Grimm ist ein Bote des Todes; aber ein weiser Mann wird ihn versöhnen.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 Wenn des Königs Angesicht freundlich ist, das ist Leben; und seine Gnade ist wie ein Abendregen.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Nimm an die Weisheit, denn sie ist besser weder Gold, und Verstand haben ist edler denn Silber.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Der Frommen Weg meidet das Arge; und wer seinen Weg bewahret, der behält sein Leben.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Wer zugrund gehen soll, der wird zuvor stolz; und stolzer Mut kommt vor dem Fall.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Es ist besser niedriges Gemüts sein mit den Elenden, denn Raub austeilen mit den Hoffärtigen.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Wer eine Sache klüglich führet, der findet Glück; und wohl dem, der sich auf den HERRN verläßt.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Ein Verständiger wird gerühmet für einen weisen Mann, und liebliche Reden lehren wohl.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Klugheit ist ein lebendiger Brunn dem, der sie hat; aber die Zucht der Narren ist Narrheit.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Ein weises Herz redet klüglich und lehret wohl.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Die Reden des Freundlichen sind Honigseim, trösten die Seele und erfrischen die Gebeine.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Manchem gefällt ein Weg wohl; aber sein Letztes reicht zum Tode.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Mancher kommt zu großem Unglück durch sein eigen Maul.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Ein loser Mensch gräbt nach Unglück, und in seinem Maul brennet Feuer.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Ein verkehrter Mensch richtet Hader an, und ein Verleumder macht Fürsten uneins.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Ein Frevler locket seinen Nächsten und führet ihn auf keinen guten Weg.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Wer mit den Augen winkt, denkt nicht Gutes; und wer mit den Lippen deutet, vollbringet Böses.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Graue Haare sind eine Krone der Ehren, die auf dem Wege der Gerechtigkeit funden werden.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Ein Geduldiger ist besser denn ein Starker, und der seines Muts HERR ist, denn der Städte gewinnet.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Los wird geworfen in den Schoß; aber es fället, wie der HERR will.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.