< Psalm 50 >
1 Ein Psalm Asaphs. Gott, Gott Jahwe, redet und ruft der Erde vom Aufgang der Sonne bis zu ihrem Untergang.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Aus Zion, der Krone der Schönheit, strahlt Gott auf.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Unser Gott kommt und schweigt nicht. Verzehrendes Feuer geht vor ihm her, und rings um ihn stürmt es gewaltig.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Er ruft dem Himmel droben zu und der Erde, damit er sein Volk richte:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 “Versammelt mir meine Frommen, die den Bund mit mir beim Opfer schlossen!”
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Da verkündigte der Himmel seine Gerechtigkeit; denn Gott ist Richter. (Sela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 “Höre, mein Volk, laß mich reden; Israel, laß mich wider dich zeugen: Gott, dein Gott, bin ich!
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 “Nicht wegen deiner Opfer will ich dich zur Rede setzen - sind doch deine Brandopfer beständig vor mir!
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 “Ich mag nicht Farren aus deinem Hause nehmen, noch Böcke aus deinen Hürden.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 “Denn mein sind alle Tiere des Waldes, das Vieh auf den Bergen mit ihren Tausenden.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 “Ich kenne alle Vögel auf den Bergen, und was sich im Gefilde regt, ist mir bewußt.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 “Wenn mich hungerte, würde ich dir's nicht sagen; denn mein ist der Erdkreis und was ihn füllt.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 “Esse ich etwa das Fleisch von Stieren oder trinke ich das Blut von Böcken?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 “Opfere Gott Dank, so wirst du dem Höchsten deine Gelübde bezahlen!
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 “Und rufe mich an am Tage der Not: ich will dich erretten und du sollst mich preisen!”
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Zum Gottlosen aber spricht Gott: “Was hast du meine Satzungen herzuzählen und nimmst meinen Bund in deinen Mund,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 “während du doch Zucht hassest und meine Worte hinter dich wirfst?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 “Wenn du einen Dieb sahst, so liefst du mit ihm und mit Ehebrechern hattest du Gemeinschaft.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 “Du lässest deinen Mund sich frei in Bosheit ergehen, und deine Zunge flicht Betrug.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 “Du sitzest da, redest wider deinen Bruder, bringst Beschimpfung auf den Sohn deiner Mutter.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 “Solches thatest du, und ich schwieg. Da meintest du, ich sei ganz wie du. “Aber ich will dich zur Rechenschaft ziehn und dir's vor Augen stellen!
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 “Merkt doch dies, die ihr Gottes vergeßt, daß ich nicht hinwegraffe, ohne daß jemand zu retten vermag.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 “Wer Dank opfert, ehrt mich, und wer unsträflich wandelt, den will ich seine Lust sehen lassen an Gottes Heil!”
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.