Psalm 147
1 Rühmet Jah, denn er ist gütig; lobsingt unserem Gott, denn er ist lieblich; es ziemt sich Lobgesang.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Jahwe baut Jerusalem wieder auf, er sammelt die Versprengten Israels.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Er heilt, die zerbrochenes Herzens sind, und verbindet ihre Wunden.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Er bestimmt den Sternen eine Zahl, er ruft sie alle mit Namen.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Groß ist unser Herr und reich an Macht; seine Einsicht ist ohne Maß.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Jahwe hält die Gebeugten aufrecht, erniedrigt die Gottlosen bis auf den Boden.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Singt Jahwe mit Danksagung, lobsingt unserem Gott auf der Zither!
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Der den Himmel mit Wolken bedeckt, der Erde Regen bereitet, die Berge Gras sprossen läßt,
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 der dem Vieh sein Futter giebt, den jungen Raben, die zu ihm schreien.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Er hat nicht Lust an der Stärke des Rosses, noch an den Schenkeln des Mannes Gefallen.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Jahwe hat Gefallen an denen, die ihn fürchten, die auf seine Gnade harren.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Preise Jahwe, Jerusalem; rühme deinen Gott, o Zion!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Denn er hat die Riegel deiner Thore fest gemacht, deine Kinder in dir gesegnet.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Er schafft deinen Grenzen Frieden, sättigt dich mit dem besten Weizen.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Er sendet sein Gebot auf Erden; gar schnell läuft sein Wort.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Er spendet Schnee wie Wolle, streut Reif wie Asche.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Er wirft sein Eis wie Bissen hin; wer kann vor seinem Froste bestehen?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Er entsendet sein Wort und läßt sie schmelzen, läßt seinen Wind wehen, da rinnen Wasser.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Er that Jakob sein Wort kund, Israel seine Satzungen und Rechte.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Keinem Volk hat er also gethan und seine Rechte lehrte er sie nicht. Rühmet Jah!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
