Psalm 144
1 Von David. Gepriesen sei Jahwe, mein Fels, der meine Hände kriegen, meine Finger streiten lehrt,
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 meine Stärke und meine Burg, meine Veste und der mir Rettung schafft, mein Schild und der, bei dem ich Zuflucht suche, der mir Völker unterwirft.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Jahwe, was ist der Mensch, daß du dich um ihn kümmerst, das Menschenkind, daß du es beachtest?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Der Mensch gleicht einem Hauch; seine Lebenstage sind wie ein Schatten, der vorüberfährt.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Jahwe, neige deinen Himmel und steige herab; rühre die Berge an, daß sie rauchen!
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Schleudere einen Blitz und zerstreue sie, sende deine Pfeile und scheuche sie!
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Strecke aus der Höhe deine Hand aus, reiße mich heraus und errette mich aus großen Wassern, aus der Gewalt der Fremden,
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 deren Mund Falschheit redet, und deren Rechte eine trügerische Rechte.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 Gott, ein neues Lied will ich dir singen, auf zehnsaitiger Harfe will ich dir spielen,
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 der den Königen Sieg verleiht, der seinen Knecht David dem verderblichen Schwert entriß.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Reiße mich heraus und errette mich aus der Gewalt der Fremden, deren Mund Falschheit redet, und deren Rechte eine trügerische Rechte.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Daß unsere Söhne in ihrer Jugend seien wie großgezogene Pflanzen, unsere Töchter wie Ecksäulen, die nach Tempel-Bauart ausgehauen sind,
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 unsere Speicher voll, Spende gewährend von jeglicher Art, unsere Schafe sich vertausendfachend, verzehntausendfacht auf unseren Triften,
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 unsere Rinder beladen; kein Mauerriß und kein Auszug und kein Geschrei auf unseren Gassen.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Wohl dem Volke, dem es also ergeht! Wohl dem Volke, dessen Gott Jahwe ist!
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
