< Psalm 92 >
1 Ein Lied, ein Gesang, für den Sabbattag. Gar köstlich ist's, dem Herrn zu danken und Deinem Namen, Höchster, Lob zu singen,
Шабат күни үчүн бир күй-нахша: — Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиш, Намиңни күйләш әладур, и Һәммидин Алий Болғучи!
2 des Morgens Deine Huld zu künden und in den Nächten Deine Treue
Өзгәрмәс муһәббитиңни сәһәрдә, Кечиләрдә болса, һәқиқәт-садақитиңни җакалаш,
3 zum Psalter mit zehn Saiten und zur Harfe, zum Saitenspiele auf der Zither.
Он тарлиқ саз вә равабни челип, Чилтар билән муңлуқ аһаңда челиш әладур!
4 Du, Herr, erfreust mich durch Dein Tun; ich juble über Deiner Hände Werk.
Чүнки Сән Пәрвәрдигар, Өз қилғиниң арқилиқ мени хурсән қилдиң, Қоллириңниң қилғанлири билән мән роһлинип нахша ейтимән.
5 Wie groß sind Deine Werke, Herr, und Deine Pläne tief!
Пәрвәрдигар, қилған ишлириң немидегән улуқдур! Ойлириң наһайити чоңқурдур!
6 Der Törichte bemerkt es nimmer; der Tor beachtet's nicht.
Беғәм киши буни билмәс, Һамақәт буни чүшәнмәс,
7 Wenn Frevler blühn, so ist's wie mit dem Gras. Die Übeltäter sprossen alle nur, damit sie ewig untergehen.
Рәзилләр от-чөптәк айниғанда, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси гүлләнгәндә, Мәңгү һалак болуп кетидиғанлар шулардур!
8 Du aber bist der Höchste, Herr, in Ewigkeit.
Лекин Сән, и Пәрвәрдигар, әбәдил-әбәт үстүн турисән.
9 Denn Deine Feinde kommen um, Herr, Deine Feinde; die Übeltäter werden allesamt zerstreut.
Чүнки мана дүшмәнлириң, и Пәрвәрдигар, Мана дүшмәнлириң йоқилиду; Барлиқ қәбиһлик қилғучилар тирипирән қиливетилиду!
10 Dem wilden Stiere gleich wächst meine Kraft; gleichwie von Öl, so ist mein Alter frisch.
Мүңгүзүмни явайи буқиниңкидәк көтирисән; Бешим йеңи май сүркәп, мәсиһ қилиниду.
11 Mein Auge sieht mit Lust auf meine Gegner; mit Freuden hört mein Ohr von meiner Widersacher Niederlagen.
Мени қәст қилғанларниң [мәғлубийитини] өз көзум көриду; Маңа қаршилишишқа қозғалған рәзиллик қилғучиларниң [тән бәргәнлигиниму] қулиқим аңлайду.
12 Der Fromme sproßt wie eine Palme, und wächst wie eine Zeder auf dem Libanon,
Һәққаний адәм хорма дәриғи кәби гүлләп-яшнайду; У Ливандики кедр дәриғидәк өсиду.
13 ins Haus des Herrn verpflanzt und in den Höfen unseres Gottes grünend,
Пәрвәрдигарниң өйигә тикилгәнләр, Худайимизниң һойлилирида гүллиниду;
14 sie tragen noch im Alter Früchte, beständig grün und markig bleibend,
Улар қериғандиму йәнә мевә бериду, Сулуқ һәм йешил улар;
15 zur Kunde, daß der Herr gerecht, daß er mein Hort ist ohne Tadel.
Шуниң билән улар Пәрвәрдигар дурустур, дәп испатлайду; У мениң қорам тешимдур, Униңда һеч наһәқлик йоқтур!