< Psalm 77 >

1 Auf den Siegesspender, für Zurückgezogene, von Asaph, ein Lied. Zu Gott erheb ich meiner Klage Stimme, zu Gott nur meine Stimme: "Du, mein Gott! Horch auf!"
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In meiner Notzeit suche ich den Herrn; mein Ringen währt ohn' Ende in der Nacht, und meine Seele läßt sich nimmer trösten.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Wenn Gottes ich gedenke, muß ich seufzen. Und überlege ich, verzagt mein Geist. (Sela)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Die Augenlider bannst Du mir; verstört bin ich und ohne Sprache.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Ich überdenke alte Tage, die Jahre der Vergangenheit.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Bedenke ich des Nachts mein Leiden, erwäge ich's in meinem Sinn, dann forscht mein Geist:
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 "Verstößt der Herr denn ewiglich? Ist er denn niemals wieder gnädig?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Hat seine Huld für immer aufgehört? Hat die Verheißung ganz und gar ein Ende?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Hat Gott das Gnädigsein verlernt? Hält er erzürnt sein Mitleid auf?" (Sela)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Da sag ich mir: "Das ist mein Kummer, daß sich geändert hat des Höchsten Rechte."
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Ich bin der Werke eingedenk des Herrn, betrachte jetzt Dein Wunderwalten in der Vorzeit
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 und überlege all Dein Tun und sinne Deinen Taten nach.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Dein Weg ist heilig, Gott. Wer ist ein Gott, so groß wie Gott?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Du bist der Gott, der Wunder tut. So offenbare an den Völkern Deine Macht!
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Erlös mit Macht Dein Volk, des Jakob und des Joseph Söhne. (Sela)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Die Wasser seh'n Dich, Gott. Die Wasser sehen Dich und beben; selbst Meerestiefen zittern.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Ausströmen Wolken Wasser, und das Gewölke donnert, es fliegen Deine Pfeile hin und her.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Zu Deinem Donner, rollend, krachend, leuchten Deine Blitze. Der Erdkreis zittert und die Erde bebt.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Dein Weg geht durch das Meer, Dein Pfad durch große Wasser, doch unkenntlich ist Deine Spur.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Du führst Dein Volk gleich einer Herdean Mosis und an Aarons Hand.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

< Psalm 77 >