Psalm 38
1 Ein Lied; von David, zum Erlernen. Bestraf mich nicht in Deinem Zorne, Herr! In Deinem Grimme züchtige mich nicht noch mehr!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Denn Deine Pfeile sind gar tief in mich gedrungen, und Deine Hand liegt schwer auf mir.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 An meinem Fleische ist nichts heil ob Deinem Zorn, nichts unversehrt an meinem Leib ob meiner Sünde.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Denn meine Sünden übersteigen mir das Haupt, sind mir zu schwer, wie eine ungeheure Last.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Und eiternd faulen meine Wunden um meiner Torheit willen.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Ich winde mich und krümme mich so heftig und allzeit gehe ich betrübt einher.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 In meinem Innern wühlt der Brand; an meinem Leib ist nichts Gesundes.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Ich bin gelähmt, zermalmt und stöhne; mir klopft das Herz.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Vor Dir liegt jeder meiner Wünsche offen, Herr; mein Seufzen ist Dir nicht verborgen.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mir pocht das Herz und steht mir still, und meine Kraft, mein Augenlicht versagen mir den Dienst.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Die Freunde und Gefährten treten zurück vor meiner Plage; fern stehen die Verwandten mir.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Die auf mein Leben lauern, legen Schlingen, und die mein Unglück suchen, drohen mit Verderben und schmieden täglich Ränke.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Und ich? Ich bin wie taub und höre nichts, bin wie ein Stummer, der den Mund nicht öffnet,
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 bin wie ein Mensch, der nichts versteht und keinen Widerspruch im Munde führt.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Denn ich vertraue, Herr, auf Dich; Du Herr, mein Gott, wirst Rede stehen,
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Weil ich mir sag, sie dürfen meiner nimmer spotten, und glitte aus mein Fuß, nicht über mich frohlocken.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Schon bin ich ja dem Falle nah, stets meiner Schwäche mir bewußt.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Denn ich bekenne meine Schuld und gräme mich um meine Sünde.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Doch zahlreich sind, die unverschuldet mich befeinden, und viele, die mich grundlos hassen,
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 und die mit Bösem Gutes mir vergelten, mich lästern, daß ich nach dem Guten strebe.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Verlaß mich nicht, o Herr! Mein Gott, entfern Dich nicht von mir!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Zu meinem Schutze schnell herbei! Zu Hilfe, Herr!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
