Psalm 2

1 Was toben denn die Heiden und schmieden eitle Pläne Nationen?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Der Erde Könige verbünden sich, und Fürsten pflegen Rat, dem Herrn und dem, den er gesalbt, zum Trotz:

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 "Auf! Laßt uns ihre Fesseln sprengen, ihr Joch abschütteln!"

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Der in dem Himmel thront, lacht ihrer; der Herr verspottet sie.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Doch schließlich redet er in seinem Zorn mit ihnen; mit seinem Grimme schreckt er sie.

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 "Ich selber habe meinen König eingesetzt zu Sion über meinen heiligen Berg." -

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 Des Herrn Entschließung will ich künden; er sprach zu mir: "Du bist mein Sohn; ich habe heute dich gezeugt.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 So fordere von mir! Ich gebe Heidenvölker zum Besitze dir, der Erde Grenzen dir zum Eigentum.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Zerschelle sie mit einem Eisenstocke, zerschmettere sie gleich irdenem Gefäß."

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Nun, Könige! Bedenkt es wohl! Erdenrichter, laßt euch warnen!

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 In Ehrfurcht dient dem Herrn, und werft euch zitternd nieder!

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Und huldigt ohne Falsch, daß er nicht zürne und ihr auf irrem Weg verderbet! Ein kleines nur, und schon entbrannt sein Zorn. Heil allen, die bei ihm sich bergen!

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!