< Psalm 147 >

1 Lobpreist den Herrn! Weil er so gut, ist unser Gott des Lobes wert; weil er so liebevoll, des Ruhmes würdig.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Der Herr erbaut Jerusalem; er sammelt die Zerstreuten Israels.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Er heilet die gebrochenen Herzen und lindert ihre Schmerzen
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Der Sterne Zahl hat er bestimmt und ruft sie all mit Namen auf.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Ja, unser Herr ist groß, gewaltig, und seine Weisheit unbeschreiblich.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Der Herr hebt die Gebeugten auf; die Frevler aber beugt er in den Staub. -
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 So dankt dem Herrn in Wechselchören! So singet auf der Zither unserm Gott,
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 ihm, der den Himmel deckt mit Wolken und so der Erde Regen schafft, der Gras auf Bergen sprossen läßt,
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 und der dem Wilde Futter gibt, den jungen Raben das, wonach sie rufen!
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Er hat nicht Lust an Rosses Stärke; nicht achtet er des Mannes Kraft.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Dem Herrn gefallen, die vor ihm sich fürchten, und wer auf seine Gnade harrt. -
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Lobpreis den Herrn, Jerusalem! Lobsinge, Sion, deinem Gott!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Er festigt deiner Tore Riegel und segnet darin deine Söhne,
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 und wieder gibt er deinen Grenzen Frieden und sättigt dich mit feinstem Weizen.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Zur Erde sendet er sein Wort, und schnell läuft sein Befehl.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Wie Wolle gibt er Schnee und streut den Reif wie Asche.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Er wirft sein Eis wie Brocken hin; vor seiner Kälte bleibt das Wasser stehen.
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Dann sendet er sein Wort; er macht sie schmelzen. Er gibt mir leis Befehl, und sie zergehn in Wasser.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Er, der sein Wort läßt Jakob hören, Gesetz und Rechte Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 So hat er keinem Heidenvolk getan, seine Gebote lehrte er sie nicht. Alleluja!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Psalm 147 >