Psalm 108
1 Ein Gesang, ein Lied, von David. Aus Herzensgrund, o Gott, will ich jetzt singen und frohlocken
Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
2 Erwache, du mein Stolz! Erwache, Harfe du und Zither! Ich singe wach das Morgenrot.
Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3 Ich preise, Herr, Dich bei den Völkern, und ich besinge Dich bei den Nationen,
Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4 daß Deine Huld bis an den Himmel reicht, bis zu den Wolken Deine Treue.
Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5 Erheb Dich, Gott, soweit der Himmel, und Deinen Ruhm, soweit die Erde reicht!
Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Daß Deine Lieblinge gerettet werden, mit Deiner Rechten hilf dazu! Erhöre uns! -
Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
7 Gott hat in seinem Heiligtum gesprochen: "Ich soll im Siegesjubel Sichem jetzt verteilen, das Sukkot-Tal vermessen.
Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
8 Mein würde Gilead, Manasse mein, und meine Hauptwehr Ephraim und Juda wär mein Herrscherstab.
Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
9 Ich zwänge Moab auch, das Waschbecken, und Edom, mir die Schuhe herzurichten, und über Philistäa triumphierte ich." -
Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
10 Wer bringt mich aber jetzt zur festen Stadt? Wer führt mich jetzt nach Edom hin? -
Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
11 Bist Du's nicht, Gott, der uns verstößt, der nicht mit unsren Scharen auszieht, Gott?
Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12 Verschaffe Rettung uns aus dieser Not! Denn Menschenhilfe trügt.
Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
13 Mit Gott verrichten wir dann Heldentaten; er nur kann unsere Feinde niedertreten.
Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.
