Job 5
1 "Ach, fordere immer vor Gericht! Wer leistet deiner Ladung Folge? Mit Heiligen entzweit, an wen willst du dich wenden?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Den Toren wird der Ärger töten, den Dummen wird der Zorn das Leben kosten.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Ich selbst sah einen Toren festgewurzelt stehen; da schaut ich seines Hauses raschen Untergang,
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 und seine Kinder standen hilflos da. Sie mußten, ohne Anwalt, im Gerichtstor sich zertreten lassen.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Was er geerntet, ißt ein Hungriger, und dieser bringt davon dem Darbenden. Nach ihren Krügen lechzen Durstige.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Denn Unheil wächst nicht aus dem Staube; nicht sprießt das Unglück aus dem Boden.
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Dem Unglück wächst ein Mensch entgegen, so wie empor der Flamme Funken fliegen.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 An deiner Stelle kehrte ich mich doch zu Gott; ich stellte meine Sache Gott anheim,
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 ihm, der so herrlich, unerforschlich waltet und Wunder wirket ohne Zahl,
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 der selbst der Erde Regen spendet und Wasser auf die Fluren schickt,
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 der Niedrige erhöht, Gebeugte führt zum Heil,
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 der hintertreibt den Plan der Listigen, daß ihre Hände immer Förderliches schaffen,
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 der Kluge übertrifft an List, so daß der Schlauen Plan sich überstürzt,
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 daß sie bei Tag auf Dunkel stoßen, am Mittag tappen wie bei Nacht,
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 der rettet den Verlassenen vor ihrem Rachen, den Armen vor der starken Faust.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Drum geht dem Schwachen Hoffnung auf; die Bosheit muß ihr Maul verschließen.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Wohl dem, der Gottes Zucht erfährt! Verschmäh daher des Höchsten Mahnung nicht!
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Denn er verwundet und verbindet; von seiner Hand kommt Schlag und Heil.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 In sechs der Nöte schont er deiner; in sieben dich kein Unheil trifft.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 Er rettet dich vom Tod in Hungersnot, im Krieg vor der Gefahr des Schwertes.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Und greifen Feuerzungen um sich, so bist du wohl geborgen, hast nichts zu fürchten, wenngleich Verheerung kommt.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Des Dämons und der Seuche kannst du lachen; die wilden Tiere brauchst du nicht zu fürchten.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Denn mit des Landes Schrecknissen stehst du im Bunde; die wilden Tiere sind dir zugetan.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Und du erfährst, daß wohlbehalten bleibt dein Zelt, und musterst du dein Haus, vermißt du nichts.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Die Zahl der Kinder siehst du wachsen; wie Gras im Feld ist dein Gesproß.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Du gehst zum Grab im hohen Alter ein, wie Garben, eingeführt zur rechten Zeit.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 So ist's. So haben wir's ergründet. So haben wir's gehört. Zu Herzen nimm es dir!"
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
