Job 31
1 "Ich schloß mit meinen Augen einen Bund. Wie sollte ich auf Jungfraun achten?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 Was ist mein Teil von Gott da droben, mein Lohn von dem Allmächtigen im Himmel?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Wahrhaftig, Unheil, wie's dem Bösewicht gebührt, und Ungemach, das nur für Übeltäter paßt.
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Besieht er denn nicht meine Wege, da er doch alle meine Schritte zählt?"
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 "Wenn ich der Falschheit nachgegangen wäre, verweilte auf dem Weg des Truges gern mein Fuß!
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Mit rechter Waage möge Gott mich wägen, und ohne Schuld wird er mich finden!
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Wenn meine Schritte je vom rechten Wege bogen, und wenn mein Herz den Augen folgte, und klebte je ein Makel meinen Händen an,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 dann zehre nur ein anderer von meiner Saat; entwurzelt werde meine Pflanzung!
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Wenn's mich zum fremden Weibe zog, und stellte ich dem Eheweib des Freundes nach,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 dann mahle auch mein Weib für andere, und andere mögen über sie sich beugen!
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Denn dieses wäre eine Schandtat, ein Verbrechen, vom Richter zu bestrafen,
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 ein Feuer, das bis zu dem Abgrund fräße und meine Habe all entwurzeln müßte.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Mißachtete ich meines Sklaven Recht und meiner Magd, wenn sie mit mir im Streite waren,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 was wollte ich da machen, wenn Gott jetzt Rache nähme, und untersuchte er, was ihm erwidern?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Hat er ihn nicht geformt, im gleichen Schoß wie mich und sie geschaffen in dem gleichen Mutterleibe?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Versagte ich den Schwachen einen Wunsch und ließ der Witwe Augen schmachten,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 verzehrt' für mich allein ich meinen Bissen, und durfte nicht die Waise mitessen; -
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 seit meiner Jugend blickte sie zu mir gleich einem Vater auf, vom Mutterschoß an leitete ich sie, -
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 und sah ich einen nackten Bettler und einen Armen hüllenlos,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 wenn seine Hüften keinen Dank mir wußten und er sich nicht von meiner Lämmer Schur erwärmte,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 und schwang ich gegen eine Waise meine Faust, weil ich in dem Gerichtstor Beistand für mich sah,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 dann falle mir die Achsel aus der Schulter, und aus dem Rohr werd' mir der Arm gerissen! -
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Denn fürchterliches Unheil ist meines Gottes Schrecken; vor seiner Hoheit kann ich nicht bestehen.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Und machte ich zu meinem Götzen Gold und hieß ich Mammon meinen Helfer
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 und sonnte mich an meinen Schätzen, daß ich's so weit gebracht,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 und wenn ich das Gestirn erblickte, wann's sichtbar ward, den lieben Mond, wie er des Weges zog,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 und ließ' mein Herz sich insgeheim betören und legte meine Hand zum Kusse sich an meinen Mund:
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 auch das wär' ein Vergehn, vom Richter zu bestrafen, weil ich Gott in der Höh' verleugnet hätte.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Nie freute mich des Feindes Not, und nie frohlockt' ich, wenn ihn Unheil traf.
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Nie gab ich meinen Mund der Sünde hin, um seine Seele zum Verfluchen mir zu fordern.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 In meinem Zelte sagten die Geringsten: 'Ach, möchte er mit seiner Rache unersättlich sein!'
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 Kein Fremdling durfte je im Freien nächtigen, und jedem Wandersmann stand meine Türe offen.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Nie habe ich, wie Adam, meine Missetat verheimlicht, im Busen meine Schuld geborgen,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 weil es mir vor dem Auflauf graute und mich der Sippe Schimpf erschreckte, so daß ich stille mich verhalten und nicht aus meiner Tür gegangen wäre!
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Wer aber hört mich an? Hier meine Unterschrift! Drauf soll mir der Allmächtige erwidern, aufs Schreiben, das als Kläger ich verfaßt!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Ich trüge einen solchen auf der Schulter und wollt' ihn mir als Diadem aufsetzen.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Bei jedem meiner Schritte huldigte ich ihm wie einem Fürsten: gleich einem Fürsten träte ich ihm da entgegen.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Wenn über mich mein Acker schrie und alle seine Furchen weinten
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 und ich verzehrte seine Ernte, ohne zu bezahlen, und ließe die, die ihn bebauten, stöhnen,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 dann sollen Disteln statt des Weizens und statt der Gerste Unkraut sprossen!" - Hier enden Jobs Reden.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
