Maatosa 21
1 Isti Yerusalame matan Debirezayte zuma bolla diza Betefage getetizaso gakidamala Yesusay bena kalizaytappe nam7ata kitidees.
耶稣和门徒去了耶路撒冷，来到橄榄山的伯法其小村。耶稣派两个门徒出门，
2 Hano inte matan diza mandarayo bidi inte he gakida mala issi hare dizara ba guteyra qachista dishin inte demana. Birshidi ha taakko ekki yite.
对他们说：“到那个村子里去，在那里，你会看见一头驴被绳子拴在那里，它身边还有一头小驴。把它们解开，牵来给我。
3 Onikka intena aysi hayssatho otheti gikko Goday ista koyes gite, intena oychizadey herakka yedana.
如果有人问你们，就要说：‘主需要它们。’他会立刻让你们牵走。”
4 Haysikka hanizay kase naben na Xiyonis hizgite “Hekko ne kawoy ashikke gididi hareyone hareyo guteyo togidi neekko yana getetidaysi polistanasa” gidees.
这应验了先知所说：
“告诉锡安子民，说：‘看哪，你的王来了，他生性谦卑，骑着一头驴，还带着那头驴的幼崽。’”
6 Iza kalizayti Yesusay istas yotida mala othida.
这两位门徒照着耶稣的吩咐而行，
7 Hareyo izi guteyra ehidi ba mayo ista bolla wothin izikka harista togidees.
牵了母驴和小驴来，把衣服搭在驴身上，耶稣骑了上去。
8 Derappe dariza bagay ba mayo ogge bolla micidees, baga asay miththa bonco duthi duthi ogge bolla athi athi yegidees.
人群中有很多人把自己的衣服铺在路上，也有人从树上把树枝砍下，铺在路上。
9 Izappe sinthara biza dereyne guyera kaliza dereykka ba qaala dhuqu histidi Dawite nay galateto! Goda sunthan yiday anjetidade! Xoossi galateto! gida.
前呼后拥的民众喊叫着：“颂赞归于救世主，大卫的子孙，他奉主之名前来，有福了。高高在上和散那！。”
10 Izi Yerusalame gelida wode katama asay wuri haysi oone? gidi yark yarkidees.
耶稣进了耶路撒冷，全城轰动，城中人问：“此人是谁？”
11 Iza kalidi yida dereykka hasi Galila garsan diza Nazireteppe yida Nabe Yesusa gidene gidees.
人群回答：“这就是先知耶稣，来自加利利的拿撒勒。”
12 Hessappe Yesusay maqidasse gelidi maqidasse lasah gathan bayzizaytane shamizayta godidees. Misha lamizayta xaraphezaka haraphe bayzizayta oyde shiri shiri yegidi ta kethay wosa keth getetes getetidi xafetidees inte qas bonqizayta aqoso histidista gidees.
耶稣进了圣殿，把殿里所有买卖人都赶走，推倒换钱的桌子和卖鸽子小贩的凳子。
他对他们说：“经书上写着：‘我的殿应为祷告的殿。’你们竟把它弄成贼窝了。”
14 Ayfe qoqistane toy silida asata Yesusakko maqidase ehida. Izikka ista pathidees.
殿里的盲人和瘸腿之人都走过来，耶稣医好了他们。
15 Gido atin qesista halaqatine Muse woga tamarsizayti izi othida malalatane woze kawo galatay dawute nas giddo gidi wasiza gutha nayta beyidi daro hanqetidees.
祭司长和宗教老师眼见耶稣所行奇事，又看见小孩子在殿中喊叫“救世主，大卫的子孙”，就很忿怒，对耶稣说：“你听见孩子们说什么吗？”
16 Istika Yesusa hayti nayti gizaysa siyay? gida Yesusaykka istas E siyadis, Nayta dunappene dhamiza qeri nayta dunan ta galata gigisadis gizaso mulerakka nababi ereketi? gidees.
耶稣说：“我听见了。你没念过这段经文？‘你从小孩和婴儿的口中，听到赞美。’”
17 Ista yegi agidi he katamappe kezidi bitanya gizaso bidi hen eqidees.
耶稣于是离开他们出了城，来到伯大尼，在那里过了一夜。
18 Yesusay wontetha galas malado guye katama simishin iza gafisidees.
耶稣第二天清早回城的时候，觉得饿了。
19 Oge matan issi balase giza mith beydi gede izikko shiqishin haythe xalafe atin ayfey bayndaysa beydi “Hi7appe ne bolla ayfey doppo gin balase miththay herakka meladus. (aiōn g165)
他看见路旁有一棵无花果树，就走过去，但树上除了叶子什么也没有，于是它对树说：“你永远不会结果了。”那棵树就立刻枯萎。 (aiōn g165)
20 Yesusa kalizayti hessa byidine malaletidi hana balaseya wanada heraka melade gida.
门徒看见了，十分惊奇，说：“这棵无花果树为什么立刻枯萎了？”
21 Yesusaykka ista ta intes tumu gays intes amanoy dikone inte sidhonta agikko balase miththay bolla hanidaysa mala xala gidonta hayssa zumma hayssafe dhoqalistada duge aban gela inte gidakoka izi gelana gidees.
耶稣回答他们：“告诉你们实话，如果你们相信上帝，不怀疑，不但可以像我对无花果树所做的那样，还可以对这座山说‘移走吧，落入海中’。
22 intess amanoy dikko inte wosan oychida miish wursikka ekana.
你们祷告，无论求什么，只要相信，必会心想事成。”
23 Yesusay maqidasse gelidi tamarsishin qesista halaqatine dere cimati izako shiqidi hayssa wursi ona shenen otahzi? hayssa otahanas shene ness oni imide? gidi iza oychida.
耶稣走进圣殿，他在教导众人的时候，祭司长和民间长老前来问他：“你凭什么权力做这些事？谁给你这权力？”
24 Yesusaykka istas zaridi takka intena issino oychays inte tass zariko takka ha ta othizayta ona shenen othizakone takka intess yotana
耶稣回答他们：“我也要问你们一句，如果你们回答我，我就告诉你们我凭什么权力行这些事。
25 Yanisa xinqatey awappe yide? Saloppe yideye asappe? gidees. Istika nu saloppe yidees gikko histin aazas amanibeyketi? gana gidi ba garsan issay issara zoretida.
约翰的洗礼从何而来？从天上来，还是从人中来？”他们开始商讨：“如果我们说‘从天上来’，他会问我们‘那你们为什么不信他呢？’
26 Qasse nu asappe gikko asay wurikka Yanisa nabe gidi amaniza gish nu babos.
如果我们说‘从人中来’，民众又会对付我们，因为他们会认为约翰就是先知。”
27 Hessa gish Yesusas nu eroko gidi zarida izikka istas hayta ta othizata onna shenen othizakone takka intes yotikke gidees.
于是他们回答耶稣：“我们不知道。” 耶稣也对他们说：“那我也不会告诉你们，我凭什么权力行这些事。
28 Yesusay ista hiz gidees intes ay milatiz namm7u atumma nay diza issadey des izikka koyro nazakko bidi ta nazo hach gede woyne miththaso bada otha gidees.
我来给你们一个比喻。一个人有两个儿子。他对大儿子说：‘孩子，你今天到葡萄园去工作吧。’
29 Nazi qasse bikke gidine guyeppe muzetidi bidees.
儿子回答：‘我不想去。’但后来他改变了主意，去了葡萄园。
30 Namm7antho nazakka kaseysathokka ba gin nazi ero gidi bonta aga gidees.
父亲同样吩咐小儿子。小儿子说：‘父亲，我会去的。’但却没有去。
31 Hayta namm7atappe awwa shene poliday awaysse? Isstikka koyro naza gida. Yesusaykka istass ta intess tummu gays qaraxa shishizaytane laymatizayti salo kawotethi intefe sinte gelana.
你们说，这两个儿子，哪一个更听父亲的话？” 他们回答：“大儿子。” 耶稣对他们说：“我告诉你们实话，税吏和娼妓都会比你们先进入上帝之国。
32 Xamaqiza Yanisay intena xilotetha ogge besanas intekko yidess shin inte izi giza amanibeykkista gido attin qaraxa shishizaytine layamatizati gidikko amanida izi hanidazi inte beyi simidikka marotethan gelidi amanibeykkista.
约翰前来指示你们上帝的正道之路，你们不信他，但税吏和娼妓却信他。你们看见后，仍未改变心意去信他。
33 Hara lemusokka siyitte woyne mith tokizasoy dizadey he woynezas birda yushi athidi woyneza ayfe gum7anas olla bokkidees. Woyneza naganas miththa bolla shakko gigisidees. Hessappe guye bita woyne miththara goyzaytas kira immidi hara dere bidees.
这里还有一个比喻：有一位家主种了一个葡萄园，四面围上篱笆，在园子里挖了一个踩葡萄酿酒的池子，盖了一座瞭望台，然后把园子租给佃户，就远行去了。
34 Boney gakishin woyneza ayfe ekanas ba ashikarata bitta goyzaytakko yedidees.
到了收获之时，园主派了仆人到佃户那里，去收属于他的葡萄。
35 Bitta goyzayti ashikarata oykidi issa wodhida issa qasse shuchan cadida.
佃户却攻击仆人，打伤一人，杀了一人，又用石头砸死一人。
36 Gada goday kaseytappe adhiza hara ashikarata yedidees. Goyzayti ha7ikka kaseyta bolla othidaysamalakka ista bollakka polida.
于是园主再派其他的仆人去，人数比前一次更多，但佃户用同样的方式对付他们。
37 Wursethan oni eri isti izas babanakone gidi ba na athi yedidees.
最后他派了自己的儿子去，说：‘他们必尊敬我的儿子。’
38 Gido atin bita goyzayti naza be7idamala “Haysi iza latanaysakko, ane ha yite iza wodhidi bitta latos gida.
佃户看见他的儿子，就开始商量：‘这是继承产业之人，杀了他，我们就能占有他的产业！’
39 Naza oykidi woyney toketidasoppe gede kare kessidi wodhida.
于是他们抓住园主之子，把他推到葡萄园外杀了。
40 Ero woyneza goday yiza wode he bitta goyiza asata itess wositana milati?
那么，如果葡萄园主前来，会怎样对待那些佃户？”
41 Istika heytanta itata daro waysi wodhidi woyney toketiza gadappe besiza woyne ayfe wodera izas immiza hara gade goyzaytass kirasana gidi izas zarida.
众人回答：“他会毫不留情地除掉那些恶人，把葡萄园租给按时缴纳葡萄的佃户。”
42 Yesusaykka istas “Gesha maxafan gimbe kexizayti iita gidi wora yegida shuchay kethas wana hu7e gidees, Xoossi hayssa othidees, iza othoykka nu ayfes malalisizaz, geteti xafetidaysa nababibeyketi? gidees.
耶稣对他们说：“你可曾记得经上所说：‘建筑工人所弃的石头，成了房屋的奠基石，这是主所为，我们视为奇迹。’
43 Hessa gish ta intess Xoossa kawotethi intefe ekistada ayfe ayfiza deretass immistana gidees.
所以我要告诉你们，上帝之国将从你们这里取走，赐给那结正道之果的异教徒。
44 Haysa shucha bolla kundizay meqana shuchaykka iza bolla wodhizadeykka liqana.
摔在这石头上的人，必会粉身碎骨，这石头掉在谁的身上，也必将其压得粉碎。”
45 Qessista halaqatine Parisaweti iza lemuso lemusoy ista gish gididaysa erida.
祭司长和法利赛人听了耶稣这番比喻，知道这是暗指他们。
46 Gido atin isti iza oyki qaphonta mala asay Yesusa nabe mala xelizagish babidees.
他们想要逮捕耶稣，但又害怕民众，因为他们都认为耶稣是先知。
